Brastvo

о58 и

и имање у Осечини, Мо склоне све у Бошњак (Шаб. Поцер.). Када су сместили породицу у Бошњаку, оду сва четворица у хајдуке. Глигорије са собом поведе свога сина Јована, коме је онда било 10 година. Са Јованом Глигорије пређе у Босну, одведе га у Сарајево и преда га на аманет —- чување своме пријатељу и ортаку у.трговини, Ристи Делимовићу, да га чува од Турака; јер су се Турци били зарекли, да ће утаманити еву њихову породицу, а особито Ибиш Јајић из Ваљева. Јован је био у Сарајеву све до по Ускрсеу 1804. год. На Ускре те године после службе у цркви, владика (Грк) говорио је беседу и хвалио турско јунаштво, а особито на Чокешини. Споменуо је како су на Чокешини погинула два најжешћа српска хајдука, Глигорије и Јанко Недићи. На служби је био и Јованов поочим, Риста. Када је Риста дошао кући из цркве, зовне жену у собу и нешто јој је причао у соби. Када су изашли из собе, плакали су обоје. Јован их упита што плачу. Они му не хтедоше казати у први мах. Доцније су му казали. Јован навали молити их да га пусте, да иде у Србију. Риста га је одвраћао у први мах, а када је видео да га не може одвратити, пусти га да иде. Да му нешто новаца, посаветује га и упути на скелу љЉубовијску. Када је дошао на скелу у Љубовији, не пусте га да пређе. Јован пође даље уз Дрину, пређе је и дође у Вишеград. Из Вишеграда пође у Србију. На граници га ухвати српска стража и веже. Везаног га доведу војводи и представе га као турског шшијуна. Залуду је се правдао да није. Два дана су га држали под стражом и хтели су ла погубити. Када се видео на невољи, понуди једном стражару 20 јЊ, да оде у Ваљевску нахију у село Осечину и нађе његовог чику Мијаила Недића, те