Brastvo

Што замећу по крајини кавгу, Измеђ' цара и измеђ' краљева; Него хајдмо, да сретнемо Турке Да се далек' с њима побијемо, Ђе је свему свету на видику““. То рекоше па се послушаше, Сви шарене пушке потпрашише ; Па Недићи напријед пођоше,

А за њима Дамљан Кутешанац, За Дамљаном Дамљановић Панто, А за Џантом дружина остала. Чича Јаков на ђогату јаше,

Голу сабљу у рукама носи,

Иде виђет' побит како ће се: На далеко сусретоше Турке,

По високо од бијеле цркве,

Виш Врањевца дубока потока, На високу брду голетноме,

Ђе Љешници јесте на погледу. Два Недића бусије не траже, Већ падоше оба на кољена,

И обадва пушке оборише.

Обе пукле, остале им пусте. Бого мили, чуда големога,

Ђе два брата, два Недића млада, Погодише у Турској ордији

До два брата, два Турчина млада, Оба брата оба барјактара, Барјаци им пусти остадоше. Боже мили, срца слободнога

У два брата, два Недића млада, Ђе е Турцима завргоше кавгу ' Триста Срба са седам хиљада; Бој чинише пуно п за много: