Brastvo
Па на Србе јуриш учинише !
Ту се Срби покорити неће, Већ се бране и празним пушкама; Изломише пушку на седморо, Све тукући око себе Турке;
А кад танке пушке изломише, Сваки Србин хвата по Турчина, Сваки пада по Турчину своме. Сваки Србин мори по Турчина, А Србина по двадест Турака! Погибоше два Недићи млада, Виш"' Врањевца дубока потока На високу брду голетноме.
Та знаће се њихно разбојиште, Док је Цера и Видојевице,
'И на небу сунца и мјесеца
Ђе Недићи јесу погинули
У суботу на Светог Лазара.
Јаков Ненадовић, а са њим и Мијаило Недић, пре ове битке био је код Шапца. Јаков, када је чуо да су пошли Шапцу у помоћ Мула Ножина и паша Видајић, одвојио је 400 друга и са њима пошао Чокешини, да их пресретне и помогне Ћурчији и Недићима. (Мемоари П. М. Нененад. стр. 99.). Од Шапца је послао Мијаила Недића, да иде у Осечину пи околину, и покупи што више војске, и поведе Љешници-—Чокешини. Мијаило је то и извршио, и одмах се кренуо Чокешини. Са њим је пошао и поп Спасоје из Осечине. Мијаило га није хтео примити из почетка, говорећи му: „Шта ћеш ти, попе, кад ниси добар нишанџија, а у боју треба добро нишанити“. Поп Спасоје му каже, да се тога не плаши, и да његов Фишек неће отићи бадава. „Е, па добро, кад велиш, да неће отићи бадава,