Brastvo

266

Кедић био је наредио стражу на Дренајићу (заселак од Суводања), да мотри, те да их не би Турци преварили и какву пакост учинили. Стража се изопија. Турци наиђу на опијену стражу, исеку све стражаре и дођу у село Ситарице. Из Ситарица отерају сву стоку и 17 чељади. Кедић, како је то чуо, одмах појури за њима, али их није могао нигде стићи. Брже сиђе у Осечину и пожали се Мијаилу. Мијаила нађе код цркве. Кад му је све испричао, Мијаила је то толико наљутило, да је повикао: „Тако ли се чува сиротиња!“ и извадио сабљу, те у мало му није осекао главу, да овај није побегао у цркву. Мијаило, кад га виде, да побеже у цркву, повика му: „Излази, брате Милићу, сам те је Бог сачувао; ади одмах да идеш, да не би Турци и веће зло учинили.“ Кедић оде.

Мијаило се почне премишљати, како ће избавити робље. Када је смислио шта ће да ради, крене се са момцима на Рожањ, више Сокола. Ту дозна, да се робље налази у Алил-аге из Сокола, п да Алил-ага излази сваки дан на теверич на Рожањ, и са собом води увек по “ момака, да му се нађу злу не требало. Када је било пред подне, ето ти Алил-ате на Рожањ. Мијаило, чим га опази да иде, нареди својим момцима да се прикрију; и, кад Алил-ага дође, да гледа сваки, да убије по момка Алилова, а остали, да не пуцају. Када су се испели на Рожањ п поседали, на један пут пуче “ пушака, и паде “ момака Алплових. Алил нагне бежати. Мијаило за њим, и повиче му да се преда. Алил га упита, коме да се преда. Он му одговори: „мени Мијаилу Недићу“. „Е, да сам знао, да си ти, не бих ја од тебе ни бегао“, одговори Алил, и предаде му оружје. Мијаило заповеди момцима, те га везаше, и одведе га кући у Осечину.