Brastvo

267

Кад су Турци чули шта је са Алилом, почну слати старије људе, да се договарају са Недићем, да им пусти Алила. Давали су му пуну зобницу дуката. Он није хтео ни да чује за новац, већ хоће Ситаричко робље или Алилову главу. Алила је држао код своје куће; добро га хранио и појио. Сокољани кад су видели, да неће друкчије да пусти Алила, а већ шест недеља прође како је у ропству, доведу робље и предаду га Мијаплу; а Мијаило Алила Сокољанима. После овота случаја Недићи су увек лепо живели са Сокољанима. Никада више Сокољани нису ударали на Осечину и околна села.

Мијаило је био рањен на више места. 1808. године, баш на сам Митров дан, умро је у Осечини, код своје куће, а од ране коју је био добио још · на Чокешини, а која му се сада позледила. Сахрањен је у самом Влашићу више своје куће. Више главе му је подигнут споменик од камена, са натписом:

ЗАЂПОЧИКДАЂТА РАКА БОЖЕ МТАТЛО 1808. Више натписа изрезана је сабља и пушка — пиштољ

Глигорије је био растом висок, округла лица, бркова смеђих. Одело је носио војводско, за све време свога хајдуковања, па до саме смрти. Оружје је имао све у сребру оковано, па златом посуто.

Мијаило је био такође висок, округла лица, само му је риђа коса више прелазила у црвенило.

Јанко је био танак, висок, и кад је погинуо није му било више од 22 године.

Димитрије је умро млад код куће, још за очева живота, а пре Глигоријева одласка у хајдуке = остале браће.

Глигорије, Мијаило и Спасоје били су жењени. Глигорије је оставио после себе сина Јована, који