Brastvo

268

је, као што рекосмо, био у оно време, када му је отац погинуо, у Сарајеву. Јованов син Тома и сада је жив, и живи у Осечини, као један од најчеститијих и најбољих грађана, а у задрузи са синовцима (синовима пок. Ранка, Јованова, сина), Николом и Лазарем. После Мијаилове смрти није остало, мушке главе, сем једне кћери, која је била удата у Туларе, у кућу Миросављевића. Јанко није био жењен. Спасоје није ни имао деце. (Захвално потомство подигло је 7. Октобра 1890. године славној браћи, Глигорију и Јанку, скроман споменик код манастира Чокешине. Тамо је и барјак њихов пренесен из Осечанске цркве. Тамо се п сад налази. (0 раду на подизању споменика и постакнућу потомака на рад, п кратком раду исте браће, писано је у „Либералу“ од 1889., бр. 98—101; „Дневном Листу“ од 18989 г. бр. 189—192 пи од 1890. г. бр. 113—122., пи „Отаџбини“ 1891. стр. 192—218.%),

ДЕЦЕМБРА 1895. Гг. БЕОГРАД.

Коста Т. Андријашевић,

Ж

) У „Наставнику“ за 1892., стр. 296., има такође леп рад г. Ник. Савића, професора, под натписом: „Браћа Недићи и обој на Чокешини«“.

Уредн.