Brastvo
52); 456 92>
Гзј У!5]
ОТАЦ
-— ЦРТИЦА ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ. —
с ф- е-
Никола поглади десни брк, те поче да приче:
— Прошло је неколико година од тада, ама памтим све, к'о да је јуче било.
А и не може се то тако лако заборавити.
Стари Стојан био је некада мој најбољи јаран. Добар чојек, брате, добар пи поштен к'о један светац. Кад је био у ћеифу,) мого си с њиме радити што тођ хоћеш: смијати се, шалити ве, — па да ти од смијеха и сузе на очи ударе, само кад он прича.
Ама у љутини био је гром.
Оно истина, не би се он тако лако и 8вбог ситнице наљутио, ама кад му догрди, па кад закр-
вави очима а шкрипне зубима, — бјежи му с очију, ако си рад, да останеш здрав и читав. А он им'о сина Милоша, — к'о златну јабуку.
Диван је то момак био, па дај два ока, да га се нагледају. Бог и душа, мого би се заклет', да ни Обилић није био кршнији ни виђенији од њега.
ђ) Расположен.