Brastvo

| но

аи ка

195

полази талијанске школе (од 1367. даље), није ни разумијевао талијанскога језика. Тај је народ у ствари власником највећега дијела шеришорија шако зване независне државе Ријеке. У самом пак граду Ријеци, има — према службеним списковима — 2756 укњижених власника. Од ових било их је још у октобру 1918.: 1193 Југословена, 759 Талијана и Талијанаша и 63 Маџара, док су преостали припадници разних народности, односно «јуридичке особе». У самом срцу града, наиме на обали и по главним улицама (Согво, Адамићев трг, Оптепујеу трг) управо највиђеније зграде власништво су Југословена.

Исто је тако и с паробродарским друштвима, а то су: «Угарско-трвашско» с четрдесет и једним паробродом (15.506 бруто-тона), «Угарско-трватшско за слободну пловидбу» са шест пароброда (22.666 бруто-тона), «Оггет» са шест пароброда (26.405 бр. т.), «Гератше» са једанаест пароброда (39.406 бр. т.), «АПаппса» са десет пароброда (41.551 бр. т. и «Аала» са тридесет и два пароброда (74.555 бр. т.). Нека омања подузећа имаду још осам пароброда. Од ових друштава прва два готово су чисто наша, југословенска ; код посљедњих трију бијаше претежно уложен маџарски капитал, док је једино управа «Огетша» у рукама Талијанаша, ма да је и у том друштву јако заинтересован југословенски капитал. Укратко, размјер капи– шала, уложен у паробродарска друшшва, може се одредити са 669) за Маџаре. 289) за Југословене, а шек са 60 за ријечке Талијанаше.

Куд и камо боље је са ријечким новчаним заводима. Изузев «Ријечке градске штшедионице» коју је основала градска опћина, а та њоме и управља, на Ријеци налазили су се 1918. још и ови заводи: «Банка и штшедиона за Приморје», «Ријечка пучка банка», «Ријечка банка», «задружна банка», «Вапса Соорегапоа КЕштапа», «Ријечка Комерцијална Банка», «Угарска промешна банка», онда филиале: «Прве хрвашске штедионице», «Хрвашске пољодјелске банке» као и неких будимпештанских завода. Првих пет завода основано је капиталом Ријечана самих, а од њих је првих четири у рукама југословенским, с дионичком главницом од 29 милијона и резервама у износу од8 милијона круна (динара), а с годишњим прометом од преко 2 милијарде и по (год. 1917.), док је талијанашка «Вапса соорегапра» имала исте године (с главницом од 2 милијона) годишњи промет од 246 милијона. Према томе наш аушохшони капишал, уложен у ријечке новчане заводе, стајао је према капишалу Талијанаша у размјерју као 10:1. Поред тога развијаху филиале: «Прве хрвашске» и «Хрв. Пољодјелске банке» веома живахан посао на Ријеци, тако да је сама филиала «Прве хрвашске» имала (г. 1917.) го-

_ дишњи промет од преко двије милијарде. |