Brastvo

197.

лишта и љечилишта у Краљевици, Црквеници, Селцима, Новом, па онда у Опатији, Ловрану, Башци, Рабу и Лошињу, који долажаху поглавито из југословенских крајева, а онда из Угарске, Чешке и Пољске те аустријских покрајина. Купалишних гостију из Италије и иноземства није било код нас.

Али није само јужнословенски капитал играо крупну улогу у економском животу града Ријеке, него се у томе истиче још један без сумње веома важан фактор, то јест радна снага, која је претежним дијелом припадала нашем

| народу из сусједних хрватско-словеначких крајева. Код тога. ваља на првом мјесту истаћи ријечку трговачку морнарицу, гдје је код већ поменутих паробродарских друштава запослено било (г. 1918.) у свему: 283 капетана и 269 стројара. Од капетана било је 199, дакле 70:30 Југословена, 47, или 16:60) Маџара, 35, или 12:40) Талијана и 2- Нијемца (0:79/0). Од У РОРра било је 169, дакле 62'80/) Југословепа, 60, или 22:30 Талијана, 35, или 130, Маџара и 5 Нијемаца (1:90/)). Многобројно ниже паробродарско особље рекрутовало се готово искључиво из Хрватскога Приморја, острва, Истре и Далмације, па је стога са 98%/) било наше.

Из овога се разлагања јасно види, да је Ријека у ствари југословенска лука, потребна нашој, шрговини и промепш, али обрашно и шо Ријека не може да цваше и да живи без Југославије.

Пређимо сада на хисторију. града Ријеке, која ће нам потврдити помињану географску и економску припадност њезину Југославији, а поред тога још ће нам и објаснити све оне политичке фазе и изненађења, што нам их је Ријека приредила у ово задњих стотину година.

2. ХИСТОРИЈА ГРАДА“РИЈЕКЕ.

Ријечком се хисторијом најтемељитије забавио у шездесетим годинама прошлога вијека Фрањо Рачки, не само одличан хисторик свога народа, већ и родољубан и оштроуман политичар. Резултате своје сабрао је у познатој књизи «Ријека спрам Хрвашске», која је изишла штампом у Загребу 1867. Како је ово дјело објелодањено још прије утаначења угарско-хрватске нагадбе, што више, оно је имало да буде упута (инструкција) хрватској делегацији у расправи с маџарском, сасвим је природно, да је Рачки обрадио ријечко питање само у првом његовом стадију, то јест државоправни положај Ријеке прије 1848. Ја ћу пак покушати, да у језгри прикажем хисторију Ријеке у оба њезина ста-

___дија, бива прије 1848. и за нагодбе између, Хрватске и ___Угарске пак за провизорија од 1870.

је - # и» 7 , #К, 4 - , |. је И . % Пе 4 5