Brastvo

198 ; % а) Ријека до 1848.

Ископине учињене у ХУШ и ЖМХ вијеку на територију данашње Ријеке, доказале су, да је већ у римско доба цвало на том мјесту овеће људско насеље. Једва може да буде сумње, да је то насеље идентично с оним које неки старовјеки пивци спомињу као Тагзанса или Тћагуансит, а које се име учувало у данашњем сусједном мјесту Трсашу,

на лијевој обали ријеке Рјечине. Будући да назив Тагзапса није латински, очито је то мјесто постојало већ и прије римске окупације, дакле оно је изнајприје било буди илирско буди келтско насеље. У римско царско доба бијаше Тарсатика варош (стуназ) у провинцији Далмацији, која се ширила све до ушћа ријеке Раше у данашњој југоисточној Истри. Послије пропасти римскога западнога царства, тај је крај дошао у власт Хрвата, па тако је и шеришориј данашње Ријеке несумњиво био у држави хрвашској. Шта се послије пропасти царства све збило с Тарсатиком не знамо. Ми знамо тек толико, да је она још 799. постојала као «поморска варош» (стуНбаз тагта) и да је скоро потом, око 802., за рата између Карла- Великог и византинскога царства, пропала. И одиста од тога времена даље нема више Тарсатици спомена, али се зато 1281. године први пута спомиње на њеном мјесту Ријека, у једној латинској исправи, под називом Митеп. Очито је онамошње наоколно ново хрватско житељство, послије пропасти Тарсатике, основало у иначе непознато нам тачније вријеме, али свакако између 802. и 1281., ново једно насеље, којем је потом дало по Рјечини и ново име Ријека, а које је само у латинском исправном преводу гласило, КНштеп. Тек много доцније (у ХУМ вијеку) ушло је у обичај, да је латински овај израз поново преведен на талијански и онда гласио Кште (== Тштпеп = ријека). Да је топономастички израз Ријека оригинаран, а Ештеп, односно Епшпе, тек доцнији туђински превод, бјелодано доказује позната чињеница, да се тај назив по свим југословенским земљама веома често находи, док се нигдје код Романа (ни у Италији ни у Француској) не сусрећемо с називом мјеста Гште или Шешре, па ни у диминутивној или аугментативној форми. Најкарактеристичнији је случај зацијело онај, што га имамо у околишу града Дубровника. И туде се — као код Ријеке — налази древно једно мјесто на ушћу херцеговачке Требишњице у море, које онамошњи Срби од вајкада зову Ријека (Дубровачка), док су га Романи још од старине звали Опба (иначе непозната значења). Наша је дакле

Ријека — коју народ зове за разлику од других Ријека још и Сењском Ријеком — без сумње старо хрватско насеље,