Brastvo

200

свој аманет са својим бискупима у Поли, махом Талијанима. Иначе знали су Ријечани у то доба поред свога матерњег: хрватско-српскога језика још и талијански, јер је тај језик на читавом нашем Приморју, као културни и трговачки свјетски језик, уживао велик углед и симпатију. Ово је

стање ствари најбоље карактеризовао Ријечанин Фрањо.

Главинић у својој хисторији Трсата, изишлој у Венецији 1618., овим ријечима: «На Ријеци има доста народа, јер је ондје добар ваздух и здрава вода, а и хране долази обилно у град морем и копном. Стога се и туђинци радо задржавају у њему. Домаћи су Словени и говоре шим језиком. ма да се служе још и талијанским због сусједсшва и шргоговине што је имају са шуђинцима». И одиста Ријека бијаше чисто хрватски град, чије је житељство знало још и талијански. 4

У приватном властништву фамилије Хабсбуршке остаде Ријека — како сам већ казао — до 1776. Ове је године — према једном службеном списку ријечком — она бројила. 4.515 житеља, а са својим котаром (или трима подопћинама) заједно 5.132 душе. Кад помислимо, да у то доба није Загреб бројио више од 7.500 житеља, онда нам је јасно, да је Ријека уто доба била доста угледан град. Међутим поменуте 1776. године одлучи се царица Марија Терезија на наговор свога сина, тада већ цара Јосипа П, да «враши» У интересу Војне Крајине Хрватској Приморје, али тако, да јој је истовремено узела неке крајеве с десне обале ријеке Купе те их приклопила Банској Крајини (т. |. региментама Петрињској и Глинској). Бечки је двор дакле имао пред очима замјену земљишша: он је један дио хрватске земље одузео, а дао је Хрватској Приморје. Ону је своју мисао Марија Терезија провела у два маха; дне 9. августа 1776. јави она Ријеци и хрватској краљевској влади у Загреб Пе л својим писмом, да се одлучила, «нека се град и лука Ријека опеш непосредно сједине с краљевином Хрвашском»,. а о. септембра 1777. пак сједини Марија Терезија с Хрватском још и Бакар, Бакарац и Краљевицу, тако да су само Сењ и Баг остали у Војној Крајини. Од овога територија уређена би подједно још и једна нова хрватска жупанија (округ), звана северинска жупанија, са средиштем у Мркопљу, гдје је још исте године 1777., дне 10. новембра, одржана прва жупанијска скупштина, на којој судјеловаху и два ријечка заступника. Паче већ наредне године 1778., одржана је скупштина новообразоване хрватске жупаније северинске на самој Ријеци.

Међутим Марија Терезија враћајући — како сама каже — Ријеку Хрвашској, хтјела је, да се и надаље уздржи њезин положај као «слободне луке», и то у интересу поморске трговине. Стога се она сада путем хрватске владе и обрати на Ријечане, да сами кажу, што хоће и што држе да је