Brastvo

“ ~

34 м

Жена 4

207

ницу. Ето, тако се згоди да је цинички и несавјесни Фрањо Јосип | на предлог угарскога министра предсједника грофа Јулија Апагаззуја издао дне 8. новембра 1868. два засебна, али текстуално дословце једнака отписа, један маџарским језиком на угарски сабор, а други хрватскосрпским језиком на хрватски сабор. Текст ових отписа израђен бјеше у канцеларији грофа Апдгавзуја, у којима је круна објаснила своје становиште у ријечком питању. Констатовавши прије свега неспоразум у том питању између Маџара и Хрвата, наставља краљевски отпис до-

словно овако: «Будући да нам је веома много стало, да

се та једина запрека (у ствари хрватско-угарске нагодбе) уклони, и то на умирење обих странака, сматрамо нашом особитом владалачком дужношћу, да покушамо између обих странака пут пријатељске нагодбе. Тога ради позивамо овим нашим краљевским предлогом, и угарски и хрватски сабор, да уваже трајну корист, која за њих мора да настане из међусобнога пријатељскога споразума те 16 уваже, да је у дипломи Краљице Марије Терезије (т. |] од 23. априла 1779.), па и у законском чланку ЈУ од 1507. (о судјеловању Ријеке на угарском сабору), који се на тој дипломи оснива, јасно установљено, да се «трговачки град Ријека и надаље има сматрати као засебно круни угарској припадајуће тијело (зерагаћшп засгае геоп! Нипзапае согопае адпехит согриз) и да се према тому Ријека имаде и управљати; — стога дакле позивамо оба сабора, да шусше с вида свеколике хисшоричке расправе и посљедице, које ошуда извиру, па да сјединивши се у оној темељној мисли, признатој са свих страна као истиниту и непрепорну, наиме «да град Ријека сачињава засебно тијело, које припада светој круни краљевине Угарске», пристану на то, да се уз судјеловање засппника града Ријеке међусобним пријатељским споразумом утаначи све оно, што у том послу изискују праведни обзири дотичника (наиме Ријечана), као и интереси свих земаља наше угарске круне».

Овај значајни отпис, који је — како рекох -- министар предсједник, гроф Јулије Андраши, подастро краљу Фрањи Јосипу | на потпис, свакако је ставио послије приволе и санкције краљеве, Маџаре у повољнији положај у рјешењу ријечкога питања спрам Хрвата с два разлога: прво, круна се њима кукавно ставила на неисправно маџарско становиште у тумачењу рјешења краља Марије Терезије 'од 23. априла 1779. и законскога чланка ТУ од 1807., и друго, а то је заправо важније, њима је уведен у расправу нов факшор, који све досада није играо никакве или тек споредну улогу, наиме Ријеку саму, а ова је још од четрдесетих година ХЈХ вијека — како знамо –- ста-

јала на маџарској страни, и баш зато су је Маџари и по-