Brastvo

208

звали у помоћ. Овај нам чин разоткрива даљи план за-

мишљене варке и преваре Маџара и с њима споразумних Ријечана.“

Кад је дакле краљ Фрањо Јосип | потписао онај отпис на оба сабора од 8. новембра 1868., онда је скоро потом још и санкционирао оригинални маџарски текст угарско-хрватске нагодбе, али с том битном измјеном,. да је у поменуту прву точку параграфа 66. мјесто оне на обим саборима расправљене и прихваћене ставке, наиме да гледе Ријеке није успјело доћи до споразума у регниколарној депутацији, ушло ово: да Ријека не припада хрватском територију, будући да сачуњава «засебно с угарском круном спојено тијело (верага шп засгае гест! согопае адпехштп согриз) гледе којега као такова, а тако и гледе уређења засебне аутономије ријечке, као и на њу протежућих се законодавних и управних одношаја, имат ће се путем одборских расправа између сабора угарскога и хрватскога и града Ријеке опћени споразум постићи.»

азумије се, сада је према овому требало измијениши и хрвашски оригинални шексш, а све дез прешходне саборске расправе и одобрења. Будући да је хрватски оригинал —- како рекосмо — већ био од краља потписан, кад се све то згађало, требало је дашто ону ставку, коју је истодобно хрватска дворска канцеларија у Бечу примила преведену с маџарскога на хрватски, уврстити у хрватски текст, и то тако, да се цијели акт још једном препише на чисто, унесе онај исправак, па онда краљу поновно поднесе цијели акт на санкцију. Али је «требало журно радити» — тако су говорили дворски кругови — па стога даде хрватски подканцелар Едуард Јелачић, знањем и приволом Фрање Јосипа 1, на дотадањи стари акт хрватскога сабора, код прве точке параграфа 66. налијепити цедуљицу, на којој бјеше исписан нови измијењени шексш, а у складу с оним, како бјеше састављен и потом санкциониран у маџарском оригиналу. Наш текст написао је чиновник у тадањој дворској канцеларији у Бечу, Станко Богут, а онда је тај фалсификовани акт, заједно с већ поменутим отписом Фрање Јосипа Г од 8. новембра, одаслан у Загреб, гдје је хрватски сабор дне 17. новембра 1868. накнадно расправио и узео до знања краљевски отпис од 8. новембра, а тиме и прихватио ону промјену, наиме онај фалсификат, као додатак точки првој параграфа 66. нагодбенога закона, а тај је већ санкциониран лежао на столу саборском) Против прихвата бијаху Јован Живковић и Анте Стојановић, али саборска се већина ипак изјави за предлог Роберта Златаровића и Мирослава Краљевића. Тако су Хрвати сами и опет уставним учинили један насилни и протузаконити чин Хабсбурговца Фрање Јосипа |, који бјеше по свом положају као владар у овој прљавој и гнусној афери већи зликовац од самих Маџара и Ријечана.

о. ДА свећа. 5