Brastvo

214

ника града Задра, обновљена у романском слогу 1704., али почеци њезини сежу далеко натраг, чак у Х и Х! вијек. Нарочите је пажње вриједна црква св. Симеуна (5. 5ппеопе), у којој се чува знаменита умјетнина, наиме сребрни ковчег, што га је израдио милански златар Ргапсехко а Атото око год. 1380. по наруџби угарско-хрватске краљице Јелисавете Котроманићеве, жене Краља Лудвика 1 На том су ковчегу израђене у чистом сребру тенебслике, које приказују неке сцене из живота св. Симеуна. Коначно ваља споменути и цркву (са женским самостаном) св. Марије, основану у половици ХГ вијека, од неке рођакиње хрватскога Краља Петра ТУ Крешимира.

Од запуштених цркава у Задру, најважнија је она св. Донаша (некоч Свете Тројице), данас градски археолошки музеј. На том је мјесту некоч стајала нека римска зграда, (можда храм) а онда је почетком 1Х вијека саграђена црква по узору оне у њемачком Ахену, наиме црква посве округле форме а на два ката. Та је запуштена црква нај-

важнији архитектонски споменик у Далмацији из ранога Средњега Вијека. И музеј — који је данас у њему смјештен — особито је важан за римско доба и за средовјечну хисторију Задра и околице, истичући се многобројним киповима, саркофазима, релијефима у мрамору, римским културним предметима (гемама, оружјем, справама и т. д.) и средовјечним успоменама. То је и сасвим природна ствар, јер мало има градова, који би имали тако славну хисторију, као што је има Задар.

Нема никаке сумње, да је на том већ од природе утврђеном мјесту стајало у предримско доба либурнијско насеље именом Јадер. У власт римску дошло је оно некако око год. 100. прије Христа, али до важности успе се тек у доба цара Аугуста, који га подиже на колонију, дакле на степен града (Стопа Јипа Јадег), док му цар Трајан изгради водовод из овеће удаљености. За провале Словена и Авара у Далмацију (почетком УП вијека по Христу), Задар остаде поштеђен, јер га обрани поред јаких зидова поглавито поморски положај. Али средиште тадање римске Далмације, славна «дуга Салона» (данас Солин код Сплита), пропаде нетрагом а тако и сва сила других живих и богатих градова. Како се византинска царска власт једино одржала на неким отоцима и по неким градовима

на мору, би сада средиште царске византинске управе пренесено у Задар, у којем столоваше царски намјесник, а иза њ још и бискуп. У први крај бијаше живот у граду — који је једино живио од онога, што му је морским путом долазило — веома тежак, али доцније, кад се крајем У Ши почетком 1Х вијека образовала у сусједству хрвашска _ држава, прилике се у толико поправише, да је дошло до редовитога саобраћаја између Задрана (римских потомака,

Е | · РВ ар 3 аца ов