Brastvo

дакле Романа) и Хрвата, који примише почетком ]Х вијека крштење из руку франачких мисионара. Под византинском царском власти остаде Задар кроз читав 1Х и Х вијек, а јер су Задрани временом стекли и на хрватској територији, која је допирала све до градских зидина земљишног посједа, одреди византински цар Василије |, око године 882., да Задрани имаду «у име мира» плаћати хрватскому кнезу годишње 110 дуката порезе. Ова је уредба још већма учврстила пријатељске односе између хрватске државе и Задра, па тако и виђамо, гдје у град долази хрватски краљ Михајло Кресимир П (око 960.) те обдари цркву и самостан св. Кршевана селом Диклом (тик Задра), док се један од његових насљедника ожени кћерком задарскога патриција Мадија, па тако је хрватски краљевски дом дошао у род с том одличном романском градском породицом.

Међутим крајем Х вијека плануше у хрватском краљевском дому братске крваве свађе, а како је у то добаи византински цар, господар града Задра, био у тешком рату са словенско-македонским царем Самуилом, па Задру није могао помагати, згоди се, кад је једна хрватска странка прегла за тим, да град привуче на своју страну, да су Задрани затражили помоћ од млетачкога дужда Петра Орсеола, пријатеља и савезника византинскога цара. Тако се уплете у борбе између чланова хрватскога краљевскога дома млетачки дужд. Већ је пуних стотину година Венеција плаћала краљевини Хрватској стални годишњи данак (зоб иу зепхих), да може сигурно пловити дуж њезине обале на Исток до Цариграда, јер ваља знати, да су у оно доба, кад још није било пароброда, трговачке караване пловиле,

једно због. страха пред гусарима — којих је тада било пуно Средоземно, а денекле и Јадранско море — а друго

због страха од ненаданог невремена, дуж обале. Прво је дакле било дужду Петру Орсеолу, да је прекинуо с плаћањем данка, а кад га је хрватски краљ Светослав упорно захтијевао, онда је, равно године 1000., изишао са својим бродовљем из Венеције и окупирао царском приволом византинску Далмацију (то јест отоке Кок, Црес, Лошињ и Раб, па градове Задар, Трогир, Сплит и Дубровник), а поред тога још и освојио нека хрватска мјеста и отоке, побивши хрватску морнарицу недалеко Задра.

Од овога часа заче вјековни бој између Венеције и Хрвата за Далмацију, а у њему игра најважнију улогу град задар. Течајем ХГ вијека ми га налазимо под млетачком. управом кроз прва три деценија, онда у изравној власти византинскога цара кроз даљих тридесет година а онда од 1069. до 1091. у непосредној власти хрватских краљева, док га коначно опет за десетак година не прими у управу

___Венеција. У доба ових борба, Задрани су имали и сувише

ДР То Г