Brastvo

217

мили у аманет из посвећених руку свете солунске браће Ћирила и Методија. На бранику њеном нашли су се вазда мужеви, који су осјећали са својим народом, који су знали, да одличан род и велико достојанство у борби за идеале

народне, човјека никако не рјешава дужности, што их дугује својем дому, него да му их намеће још теже, још веће. Кад се у ХУ вијеку стале штампати у Европи књиге прегнули су и наши глаголаши, да у том посвема не заостану. И у то доба, гдје се ваљало новим оружјем штампе борити за прастару хрватску светињу, међу првима се заточницима глаголице нашао ИЕ племић (патрициј) Шимун Кожичић, бискуп модрушки (+ 1536.). Да унаприједи сло"венску службу божију, штампао је 1531. на Ријеци глаголски «Ма! », у којем се налазе на крају убиљежене ове ријечи: «Свршени мисал хрватски од слова до слова, прегледан, поправљен и прописан часним у Исукрсту оцем господином Шимуном Кожичићем Задранином, бискупом модрушким, штампан на Ријеци у кући његова пребивања, трошком његове милости». Но одлични овај Задранин написао је и издао још исте године 1531. на Ријеци на хрватском језику и глаголским словима «Житије римских архијерејов џ цесаров». (Ово дјело није литургијска књига, већ је намијењено глаголашима, да знаду нешто из хисторије. Бискуп Кожичић посветио ју је свом пријатељу и другу, трогирском бискупу Томи Црнићу Нигру, кога слави као најстаријега архијереја «нашега језика» те га позива, да се пожури «сложити књижице од хрватске земље и од хвале њене», јер ако и јест — наставља наш Задранин — погана рука (т. ј. Турчин и Млечанин) отела Хрватској слободу, ипак је слава наше земље обилата и велика, како то и сам бискуп Тома Црнић Нигер знаде. Он нека само напише ту књигу, а Кожичић ћЋе је о свом трошку штампати, е да не би једном и на њихову успомену 'пао прикор народа, да нијесу ништа урадили за домовину, а били су бискупи и пастири свога народа! Како видимо, Задранин Шимун Кожичић бјеше одиста свјестан патриота хрватски.

Уза њ истичу се у старије вријеме још и три пјесника хрватска: Петар Зоранић, Јурај ПОР и Брне Карнарутић.

Пешар Зоранић родио се у Задру 1508. Његови се пређи додуше некоч одселише из Книна, но он је биом по роду и до одгоју Задранин, па је стога свој патриотизам могао усисати једино међу онима, међу којима је и сам одгојен и међу којима узрастоше отац му и дједови. " Петар Зоранић написао је 1536. пјесничко дјело «Планина», (изишло штампом у Венецији 1569.) у којем прича међу осталим, како му се једном приснило, да је дошао у пе_ривој З!аре (— Словенства), прекрасан као земаљски рај. ДУ. сјени. старога дуба усред перивоја, сједило је око воде