Brastvo

219

по божијој правди Словенс шву. Та зар му није сама вила казивала, да [је Задар од богова саграђен и дарован «за дар» Слован, сину морскога бога Нептуна, нека га ужива у слави! Али сада су се времена промијенила; туђин се подиже на род Слованов «говорећи, да је роб» и кад би могао, најволио би га «како пањ усахнут» бацит у ватру. Бораковић љуби свим жаром душе свој родни град:

«Љуби родни град твој, њега част узвиши Колико рођеној машери не згриши».

за дом свој ваља човјеку све жртвовати, па и сама себе, јер

«Тко не ће бранити родни град врућ и смин, Ни достојан бити зван тога града син».

У својој љубави према Задру залетио се Бораковић тако далеко, да га ставља уз бок Риму и Атени:

«Од Римљанов старих слико, Задре граде, наша дико. И Атене сва прилико !»

И томе љубљеному својем родном граду хтједе пјесник да отпреми своје чедо, Вилу Словинку», нека је прими онаком љубави, каковом ју је он њему намијенио, али земљаци његови оглушили су му се, па стога им Бораковић горко приговара што:

«Они волише Латински погодит.

Срамни су може бпш јазиком својиме, Јер воле говориши сваки час шујиме;

А ја ћу мојиме говорит људем свим, Јер сам ја сасвиме по Богу дичан њим: Ја другим не умим од мога порода Говорит нег' овим, који ми Бог пода».

Снажну развијену хрватску народну свијест налазимо и код трећега пјесника Задранина, Брна Карнарушића, који је живио између 1530. и 1580. Он бјеше први који је опјевао јуначку смрт Николе Зринскога у Сигету (1566.) епским својим дјелом «РВазешје Сипгеша града», штапаним у Венецији 1581. а посветио га је јунакову сину Јурју Зринскому. Већ овај избор грађе из сувремене хисторије показује, којим је духом дисао Корнарутић, паче чини се, као да је он сам некоч био војник у чети Николе Зринскога, за кога каже, да су «Хрвати били част његова двора». То је уопће први хисторијски епос у читавој нашој литератури, а који обрађује бој између нашега народа и Турчина.

Али на нов народни живот пробуди се Задар опет послије пропасти Венеције. У њему су угледале свијет прве хрватске новине «Краљски Далмашин» од 1806. до 1810.,

___ва вријеме француске владавине. Двадесет и шест година