Brastvo

29()

б ћ

доцније (1836.) започео је у Задру издавати Шибеничанин Божо Пешрановић годишњак «Србскзи далматинскти алманахђ», који од 1841. преузе у своју редакцију дубровачки парох Ђорђе Николајевић. Године 1844. А у Задру Анше Кузманић часопис «Зору Далмашинску», којој пропјева Петар Прерадовић, а сарађиваху сви тадањи далматински Хрвати и Срби. Већ 1848. замишљен је оснутак «Машице Далмашинске» са сједиштем у Задру, но у живот ступи она тек 1362. Тада су се нашли на окупу сви Хрвати и Срби у борби за народно уједињене, покренувши лист «ПИ Халона!е» и доцније Народни лист», којем бјеше први уредник славни Сплићанин Машко Нодило. Већ 1870. побиједила је народна странка у далматинским саборским изборима, потиснувши до онда толико моћне Талијанаше у мањину, у којој остадоше све до пропасти Аустро-Угарске у октобру 1918. Ето, оваки бијаху стари Задрани и народни живот наш у Задру течајем прошлих вијекова. Је ли можно и помислити, да је вас тај рад био узалућ, да је у Задру изумрла наша народна свијест заувјекг Истина је, људи могу да намећу окове природи, али је трајно и стално укротити не мугу. Не сумњајмо стога ни мало, да ће Задар сам наћи пута, како да се опет врати својој домовини и да опет буде једно наше културно средиште на жалу нашега Сињега мора.

Фердо Шишић