Brastvo

222

у васпитању. Наше је врло лабаво, трошно и непостојно; можда хиљаду пута слабије од онога урођенога или наслеЂенога. Тако ми увек у васпитању имамо дакле двојаких чи-,

њеница: прво су особине урођене, наслеђене, донесене рођењем од родитеља и предака, а друго су задобивене, стечене, наметнуте по рођењу, и ове су много слабије, непостојаније. |

Оне прве су постале права наша природа, од које не можемо побећи, саставни део наш који не можемо одвојити и бацити; ове друге су налепљене, накалемљене. Оне прве чине праву природу или суштину нашу и физичку и духовну; оне друге су повремене, често тренутне, моменталне. |

Наслеђен је пол ; да ли ће неко бити мушко или женско, то нимало не стоји до нас, па ни до оца и мајке, него то одређује она чудна невидљива још довољно неиспитана сила, која у целој природи органској одржава број јединака оба пола, готово на једнакој висини, у једнаком броју, те да се одржи фела или племе. И помислите, да то, да ли ће неко бити добар војник или добра мајка, да то нимало не стоји у вољи и власти нашој, него у рукама неке више силе, коју ми још и не познајемо.

И узраст се наслеђује. Да ли ће неко бити велики или мали, ситан или крупан, и то не стоји нимало до нас, до васпитања, до човека, него до те више силе. која то постави још у клици, у заметку, па се то после само разгранава, расте. А колико је њих било те судбине, да их дохвати куршум или парче гранате у боју само зато што су за који сантиметар били дужи или шири од осталих. Један је научник тврдио, да је ватрено оружје на овај начин, хватајући и обарајући све више, крупније и развијеније типове, учинило, да се раса људска особито у последња два три века знатно смањила, те су џинови све ређи. А колицини је узраст само одредио ранг и род оружја у војсци, па и многе доживљаје у обичном животу. Па и код женских при удаји песма вели: «Сишну, малену не узимају за жену», него макар и «танку», само да буде «висока»; јер ће танка лако одебљати, а «ситна» не може порасши. И колико среће или несреће долази у животу и мушкараца и женскиња само од узраста њинога...

И тип или облик лица се наслеђује: Ко Ће да буде у лицу леп или ружан, и то не стоји до нас него до оне више силе, које те особине преноси с предака на потомство, с родитеља на децу.

Исто се тако преноси и боја лица. Хоће ли ко бити црномањаст, црнпураст, црн или бео, смеђ, риђ или плав, то све стоји до рођења. А ми и не знамо колико ове црте,