Brastvo

ове спољне одлике утичу на срећу људску у животу и код мушкараца а камоли код женскиња.

Све ово у комбинацији, у склопу, у споју једно с другим даје тип, лик, и чини лепоту или ругобу. А колико ово утиче на срећу појединаца оба пола, то је већ више познато.

Још је познатије, кад овоме додамо и душевну страну,

Познато је, да се и нарав: добра или лоша, весела или невесела, безбрижна или суморна, «срећна» или «несрећна» доноси рођењем. И темпераменат се наслеђује. Познато је, да се за много што-шта треба родити, дакле "и шаленаш или дар се наслуђује. Ко ће што да буде често "је одређено самим рођењем, па и пре рођења зачећем самим. И већ у том зачетку су све особине, које ће на будућем човеку да се покажу и од којих зависи његов живот и његова срећа.

И ето, откуд има смисла оно: «суђено му тако» и стако му је од Бога», тако му «рекао» или «дао» Бог.

Оно што је наука тек у новије ш>најнењије време "објаснила како тако законима наслеђа ће феђености, то је народ одавно ееби објашњавао Су Ма И ВОЉОМ Божјом». То су само друге речи зак

Па шта остаје онда нама, штог ми · можемо. дагучинимо у васпитању 7 К

У истини врло мало. На телу нем тј у ииаменити». а кад не можемо на телу, онда и да још“ мање можемо у души или на души. _-— —–

Па онда, с правом ћемо се запитати; на шшо нам је васттпање> На: што нам је и толика брига родитељска, која се зове «домаће васпитање», и толики апарат државни, који се зове «школовање» или «друштвено васпитање».

И доиста су ово потпуно логична и сасвим оправдана питања. Јер, ако нешто не вреди, зашто га чинити; а ако вреди, онда је боље да знамо за што вреди и у колико вреди»;

Срећом ипак можемо много; и то што можемо, дужни смо и треба и да учинимо.

Ево шта можемо и шта треба да чинимо.

Штетних утицаја је у спољном свету толико, да и нај"здравији и најсрећнији заметак и новорођенче може пропасти, ако му не помогнемо и не очувамо га. Потребна је дакле систематска нега и чување, па да се нови организам само одржи. Ово не само по рођењу него и пре рођења. И народ потпуно правилно и схвата и ради, кад жену у другом стању гледа као неку светињу и поступа према њој много нежније него према другим женама и чува је од "многих штетности. Још је познатије, колико штетности