Brastvo

224

може бити после рођења, које новороћенче могу и убити.

Отуда народ има читаву своју, народну Педагогију, како_ ће свој пород да очува и подигне. И у стопу с растом или развитком детињим иде и ова брига његова. И она слаби само у толико, у колико оно само јача и постаје више кадро, да се само чува. Ипак, она никад не престаје савим. Јер увек и има штетних утицаја, који и зрелог човека могу убити. А нико нам није ближи и искренији пријатељ него родитељ наш, било отац или мати.

А после њих долазе они, који су положајем и спремом својом позвани, да воде бригу о подизању подмлатка народнога. После бриге да се очува оно, што се роди, долази нарочита брига, да се шо правилно развије. Познато је и код. биљака и код домаћих животиња, да се много боље развију (и оне биљке и оне животиње), које се боље негују, него оне, које се не гледају. Познато је, да се и деца гледана и негована одликују од деце негледане и ненеговане. Захваљујући моћи прилагођивања, ми можемо извесне особине у младога организма да појачавамо, а неке да слабимо. Дабогме да ћемо ми оне добре појачавати, а оне лошије слабити. Слабљењем можемо их и искорењивати. Нек се оне само не преносе на потомство, па ће их неосетно нестати. А појачаване и ојачане остаће барем на негованим ундивидуама и пренеће се као јака наклоносш на ново покољење. Ето тако ће се вршити напредак. Тако се он, уосталом, и вршио, било с нашим знањем или без нашега знања и воље, несвесно.

Можемо прво, да очувамо тело од многих болесши .

и да паметним животом и довољним кретањем у чистом ваздуху учинимо да се оно довољно развија п јача на добро и душевне стране. Ово је нарочито потребно по варошима и већим градовима, где је живот људски више побегао од природе него на селу. Али је и на селу потребно регулисати га и осветлити га.. Народ много штошта и чини паметно, али га чини несвесно, по предању. Потребно је, објаснити му га, те да му зна-и узрок, те да би га вршио свесно и са више разлога и воље. Никад се народу не може довољно наговорити о чувању здравља његова и о неговању деце његове. А, чудновато је, да он о свему другоме радије и слуша и чита него о томе. То сваки мисли да зна и да му више није потребно...

Под нашом паметном управом све се добре шелесне

особине могу посштуино ЈА до савршенсшва, а лоше

закржљати скоро до потпуна нестанка.

После тела највише можемо утицати на ум. И ако дарове или таленат не. можемо давати, али дате можемо потпомагати и развијати до у недоглед. Школа данас у главном то и чини, Али она само даје знање, а ни то не