Brastvo

МАНАСТИР БРАНА И ОКОЛИНА ЊЕГОВА У ЈУЖНОЈ БАРАЊИ

ИСТОРИЈСКА ЦРТИЦА

Манастир Брана лежао је у јужном делу Барање, тамо где се уз доњи ток речице Карашице подижу питоме пла- · нине Брањинске, као што их данас наш народ зове.

___У дивној долини на десној страни пута, шго води у Шешшу (у старини Сребшу) подиже се брег назван Градац, "на коме у старини беше градић, а под њиме, као у заштити његовој, лежао је манастир Брана још од ХГ века па до новијих времена, тако да се и данас одржао назив «Калуђери» за целу десну страну те долине, док се лева, по бунарићу назива: «Студенац». У урбаријалну мапу, која потиче из прошлог века, ушла су ова имена српска: Калуђери (Кајпоуег-аи б) и Студенац (58 депас27-4116). Студенац је, да како, био од старине својина манастира Бране-и спомиње се на овом истом месту при улазу у долину, с леве стране горе споменута пута, у једном судском акту још 1330. год. Ово је била «водица» манастирска, као што су сви манастири имали своје водице, студенце.

Најстарији траг овог манастира налазимо у повељи једној још 1093. год. у којој Краљ Владислав (угарски) 1 "поклања манастиру у Бати разна имања, међу којима и "село Нарад (данас Њарад), па описује границе тога имања, и ту спомиње ман. Брану (де Вгапа или аде Вагапа). Село Нарад лежи југозападно од Мохача. У поменутој исправи каже се: «прва граница од Нарада почиње на западној страни од «брега Влканова (ађогтктеа УЈ/Кап) и иде на југи додирује цркву (разуме се имање цркве) де БВгапа.... одатле на запад до Врши («Мг5у», до села Удворника («Јахогтсогша»).... па до села Бог («Воо») и креће се ка «брегу Влканову».! у

' Содех Рот. Сот. 21ећ: Г егс. 1. бр. 1.