Brastvo

Кишфалуба, Бодоља, Марок, половица Шепше и део Бана (вечко поље).5 Само што је на том простору између Дража и Кишфалубе и Марока била шума и то баш на оном простору, што се данас у грунтовници билежи као: Луг, Подлугом, Штумарина (Ела, Родузвот, З5штпагпа). Осим тога и вода је у оно доба више простора заузимала, бар онолико колико сада у кишним годинама.

На овом простору живе данас око 4575 душа у 974 дома. У оно доба било је на простору овом 14 насеља. О броју становништва из оног доба не можемо ништа извесног рећи, само за село Павлићи можемо установити 26 кућа. Данас се на кућу може рачунати-5 душа, у старије пак време у српским кућама могло се рачунати преко 10—15 душа. Ако узмемо само 10 душа, у селу Павлићи могло је бити више но 260 душа. Село Павлићи било је по опису много мање од села Века. Према овом у 14 насеља морао је бити доста угледан број становника. ~

Осим ораница налазимо на простору том засађених винограда. У селу Павлићи према подели добија сваки брат.23 «акона», то је по свој прилици десетак спахински, који је у Угарској у опће важио. Осим винограда у Павлићи, било је винограда и у Кишфалуби а и око градића, за које је напред речено да су били за тај мах запарложени, трњем и шибљем обрасли и да се «поново» садили на крчевинама, па и споменути «Царев виноград».

Осим ораница и винограда врло нам лепо описују наши извори воћњаке у селу Зундуц. У том селу деле браћа само воћњаке, али «врт орахов» не, — он остаје својина. једног брата, али'из тог врта добијају деца братовљева 20 стабала орахових на уживање.

Од воћа биле су заступљене јабуке а особито крушке, којих је широм спахилука врло много било, па још различитих по врстама. Комисија свугде наилази на јабуке, крушке, а особито орахе, да под њима избаци хумку за сталнију ознаку границе. Особито је много било ораха. Орахе су садили и у селу и по њивама и по виноградима и воћњацима и у групама великим, преко 100 стабала. Као да су ораси у то доба играли врло важну улогу у прехрани народа. И дан данас ораси и крушке у овом пределу ванредно напредују. (Крушке већ полако нестају, али се још нађе по која стара крушка, особито по гробљима, отуда израз: «отићи под крушку», место умрети.).

Лепу нам сведоџбу даје о сточарству тога доба у овом пределу брила при подели пашњака и разликовање пашњака и сенокоса («ргабшт» и «гепећип»). |

Што се тиче дакле економског развитка народа што.

- је становао у овом пределу око манастира Бране у годи-.

5 Податци узети из државне статистико 1910. г.

37 А ма и