Brastvo

СА зЕАЊЕ Ма Ка | 235

нама 1308.—1350. може се рећи да је стајао на приличној ВИСИНИ.

Равнице згодне за орање, биле су узоране, бреговита места била су засађена виноградима, а таласаста места била су засађена воћњацима. У пределу оваком био је и живот добар: хлеба, вина, воћа, рибе, марве било јеу изобиљу. По сред таковог живота требао је бити развијен и душевни живот народа, но на жалост у том погледу наши извори не дају нам никаквих података, осим што спомињу _у већим селима једину културну установу: цркву, али и то само као здање, којим се биљежи међа при подели, а свештеници, који су у то доба вршили задаћу судских и адми_ нистративних чиновника (бар римокатолички), тешко да су и сами доспевали да се позабаве душевним животом _ јадног народа, спахинских слугу и «јобаћа» (поданика )!!...

"Особито је занимљива судска исправа коју већ напред споменусмо од год. 1227. у којој видимо како је спахилук · вечки а с њиме и манастир Брана прешао у руке Карашића и ако је патронат манастира Бране остао и на даље

у породици већ споменутој Мојсовића све док породица.

ова не изгуби сва имања своја 1296. године услед побуне своје против Андрије 11 краља угарског у друштву са Гисинговцима.

Овако исто прођоше и Каришићи приставши уз устанак Ајше барјактара (чопцег) и с њим у друштву попалише · Дановце, које село онда беше својина краљеве матере.

И њима узеше имање -но доцније им краљ опет поврати. После Мојсове породице имађаше право патроната манастира Бране породица Николе де бемсћа, а то беше "породица Бабонела — Благаја који беху поседници брда Харшана и Маршумља у Барањи. Чудно да породица Карашића_ не доби право патроната овог манастира и ако им

имање беше баш уз сам манастир, већ добише Благаји, који имађаху у своме поседу Харшањ, а и Суњош.

Иза године 1301. беше спахилук Век и опет у рукама Карашића, али неке делове истог имања налазимо 1308. год. у рукама Николе од Тарде, а то беше знаменити војвода Карла Анжујца у рату против Србије из опродице Ослов, као што то видимо из даровнице издане 1325. год. После смрти овог Николе Ослова беше дуга парница Карашића због наследника, те они задобију и његов део.

Из исправа овог процеса видимо неке нове насељенике у пределу око манастира Бране и то у местима: Дановци, Ижип, Св. Никола (ово место се сад спомиње "први пут), Врешморту, Суљошу итд. То нам сведочи, да су око год. 1341. услед дуготрајних ратова са Србијом И Уа) услед При буна у самој земљи и то у корист Србије,

76 Соа, рЕр]. Апдев. ТУ стр. 128, 194, 211.