Brastvo

240

рим летописима читамо, да су у Истри римски ипрегагогев еј! зепа[огез имали своје раскошне дворце, што нам сведоче богате рушевине у Осору, Лабину, Пломину, Поречу и Капру, а особито још добро сачувани величанствени амфитеатар у Пули, што га сагради Веспазијанова милосница.

За сеобе народа, као и друге римске провинцнје, и више од других, на пролазу од истока на запад, настрада и Истра. И у Истри би све попљачкано, попаљено и уништено.

За тих сеоба између год. 620.—640. може се са сталношћу утврдити, да су Словени из друге земље на југу населили Истру и то сву Истру, ван већ можда које местанце при мору, где је остао латински живаљ, као иу Далмацији, поименце у Осору, Лабину, Поречу и Копру. Тврдња талијанских повесничара, да је војвода Иван, намесник Карла Великога, у деветом веку населио Словене, поразделивши им заплењене земље латинске господе, не може се одржати. Истина је, да је војвода Иван 805. год. поразделио заплењене земље Словенима на рисанском сабору, али је поразделио оним Словенима, који су већ били настањени у Истри, а нема нигде ни речи, да је он доселио Словене у Истру. Нити се може усвојити друга тврдња, да су Словени већином импортирани Далматинци, Црногорци и Херцеговци од Венеције у шеспаестом веку, кад је наиме куга похарала до две трећине пучанства у средњој и јужној Истри. Венеција је додуше не само у шеснаестом веку, него и у друга времена импортирала и насељавала Словене по Истри, који су бежали пред Турцима а то се и данас опажа, јер се наречјем и обичајем разликују од других Словена преко Мирне, али од тога не следи да ти од куге опустошени крајеви не бијаху прије словенски. Овом пригодом треба да се опази, да су се многи такови транспорти,; доспевши у приморске градиће, утопили у талијанском мору, ато се најјасније види по чисто словенским презименима на ић и вић.

Поред свих средстава што су Талијани употребљавали на Истри, словенство је у Истри бивало све отпорније.

Па опет словенски је ратар обрађивао земљу, он давао радне силе, он је Венецији био извор благостања.

Словени. су у Истри били још пре, него је Венеција постојала. Венеција је нашла Словене у Истри, и да су се Словени кроз векове, кроз буре и олује одржали, нема да се захвали ни Венецији ни немачким грофовима, него нашим свесним прадедовима, који су љубили свој словенски језик и неговали народну песму. Има да се захвали нашем народном свештенству, родољубивим глагољашима, који су кроз векове неустрашиво бранили народни језик у цркви, како нам то сведоче словенски натписи у црквама по Истри и црквене књиге. Нису ти натписи само из шеснаестог века; има их и од најдревнијих времена. зЕј