Brastvo

241

Имена предела, брежуљака и вода по свој Истри обично су словенска, а тако их и сами Талијани рабе. И та имена налазе се у књигама чак из једанаестог века. Називе пољоделског оруђа, разних птица, стабала исти Талијани словенски рабе: «Виле, грабље, перилница, бразда, страна, громача, коловоз, врх, брдо, ливада, пошок, буква, шишка, Ћук, сова, мора, даска» и безброј других речи.

Наш се је народ кроз векове борио, одолевао, бранио свој језик; био је свестан да је у праву а уз правицу јеи праведни Бог осветник. Ишчезли су Римљани, ишчезла прејасна краљица мора Венеција, ишчезли немачки грофови, нестало крволочних силника о којима са ужасом прича наш народ, а наш словенски народ у Истри још живи,

Па па: чврсто на ногама стоји, бори се, беспримерно одолева јоши данас и тврдо сам уверен, да ће и над испаћену сироту Истру гранути са истока, са истарског олимпа високе Учке планине, сунце слободе.

И ако је а-угарска власт увек фаворизирала на Истри талијанштину, наш народ се је кроз векове борио сам без икаке помоћи, али од назад 70 година упире сузне очи, испаЋено лице према истоку, зове у помоћ југословенску браћу . да га спасе и недопусти, да га незаситна Италија отргне од материнског крила. Југославија чује вапај, њено се срце гануло, откида од материнских устију и шаље помоћ сиротој Истри. И тим истарска повест ступа у ново доба, у доба препорода.

Лед је пробивен. Запуштени народ почео да се заузима за свој језик, за књигу, почео читати незаборавну, славну «Нашу Слогу», први наш лист у Истри, а сам бискуп Добрила написа свом народу најлепши хрватски молитвеник, који свака кућа у Истри има: морнерА на мору, чобан у паши: «Оче буди воља твоја». Уз по СвИлуе ето Динка Витезића. А кад мало затим, од. 1883., Др. Лагиња изрече први хрватски говор у сабору једногласно завикаше: «Прети нам словенски вал». И као што су некоч викали престрашени Римљани: «Ханибал пред вратима», тако и престрашени Талијани позваше све на окуп, да би зауставили словенско узбуркано море. А било је доиста узбуркано, «сва је наиме Истра у пламену била». Започе љути бој, страшни бој, бој на смрт и живот, који још није свршио, али који ће ипак свршити нашом победом, и ако смо морали да попустимо у 5. Магоел , и тако ће тужна, испаћена Истра одпочинути на крилу своје Југословенске мајке.

Талијани имали су сву власт у рукама. Подупирани од бечке владе, ударали су оштро, жестоко, безобзирно. И кад увидеше, да словенска бујица, уза све прогоне, продире "напред, да је зауставит не могу, избацише и задњу страшну