Brastvo

954 | за

су Арапину јавили да Дојчин иде да се туче с њим, он је у љутини бацао пене на пола сата даљине. Прво је Арапин мануо «со буздован», а Дојчинов коњ је клекао, и буздован је Дојчина пребацио. Арапин је тражио да још једном мане буздованом, али је Дојчин то одбио речима, да се човек једном на свет рађа. Затим је Дојчин мануо буздованом и убио Арапина. Онда се вратио у Солун, прескочио коњем градски зид, па посекао и оштрача и налбантина и терзију, који су сви били његови «побратими». Градоборци додају да је на «Вардарска Порта» у Солуну до скора висило Дојчиново ребро, широко за читаву шаку.

О Косовском Боју прича један старац из Владова (изнад Водена) онгко, како је, вели, чуо од свога деде. (0 Милошевом јунаштву зна се до појединости. Други зет Лазарев звао се «Вњлк«, био је са Турцима «едно», и имао је десет хиљада људи «у панцур». Његова је дужност била да зађе Турцима с леђа, али он то није учинио.

У Техову (код Водена) постоји предање о томе, како је у Шумадији отпочео Карађорђев Устанак. Само се за ово предање могло утврдити, под којим је приликама дошло а стране. Старац, који је причао ово, вели да је то чуо од свога оца, који је око 1870. год., -- као и многе кириџије ових крајева — носио у Поморавље његошко вино, мегленску паприку и т.д. По овом предању, на «Велик Ден» играо је «оро», кад је бануо један Арапин са сејменима. Арапин је одмах затражио Карађорђеву сестру. Кад Карађорђе то чује, отрчи кући и потражи од оца допуштење да убије Арпина. Отац му није хтео дати опроштај «на арно» и Карађорђе га зато убије. Затим убије Арапина и неколико сејмена, и почне ослобађавати Србију са двојицом овдашњих људи, који су тада тамо живели: са Топал-Настом из Владова и са Милошем од Јањине.

|

Боривој Ж. Милојевић