Brastvo

260

Друштво. Он је израдио лепу Друштвену диплому; његови су радови и сви емблеми на Друштвеном Дому, које су поскидале окупационе власти чим су биле Београд заузеле 1915. год.

Од свих чланова Главног Одбора, поред управника, пок. Миловановић је био најпознатији и најомиљенији међу питомцима у Друштвеном пансионату.

ПРЕ Миловановић се родио у Београду 20. фебруара 1850. г. Школовао се у Немачкој, где се и оженио. Од учитеља на Великој Школи премештен је био у Картографски Одељак Географског Одељења Јата ГРНераАНА у рангу вишег интенданта и са тога положаја стављен у пелзију.

Европски рат пок. Миловановића затекао је у Немачкој код његове ћерке у Минхену.

Чим је рат Србији био објављен, немачке власти 3атвориле су Миловановића у војни казнени завод и држале га у затвору три и по месеца. По том је Миловановић био конфиниран у Оберхаузу и умро у Минхену, 3. фебруара 1919. г.

Бог да прости пок. Ђоку Миловановића !

Љубомир Ковачевић

члан Главног Одбора Пок. Љ. Ковачевић је био такође један од истакнутих чланова Друштва Св. Саве још од првих дана Друштвена постанка. Ковачевић је био члан још првог, по времену,

Главног Одбора Друштва. Он је јошу првој књизи Браства _

(г. 1887.) дао, и ако кратак, у своје време врло критички, опис наших важнијих градова у Ст. Србији и Маћедонији: Призрена, Скадра, Прилепа и Охрида.

Пок. Ковачевић је иначе, рефератима својим, доста припомогао да садржина Браства буде све одабранија.

Услед неких несугласица, које су избиле у Друштвеном Главном Одбору 1894. г., пок. Ковачевић је иступио из Гл. Одбора. Поново је Ковачевић био изабран за члана Главног Одбора на скупштини која је одржана 17. новембра 1913. г. На том положају је Ковачевића у Д. С. С. и смрт затекла.

Као члан Главног Одбора, пок Ковачевић је, 1913. г., примио и дужност члана Грађевинског Одсека Д. С. С., који је имао да се стара о подизању Друштвене зграде до Друштвена Дома.

Од свих покојника који су били у Главном Одбору, и којима се Друштво Св. Саве одужује поменом у овој књизи Браства, пок. Љ. Ковачевић је био једини сретан, да доживи ослобођење и јединство Срба, Хрвата и Сло-