Bratstvo

25. Рождество Христово (Божић). Овај празник је установљен још у прве дане хришћанства, али се у први мах није свугда славио у исто време, негде 6. јануара под именом Богојављења, а негде 25. децембра. Од 377. године се слави на данашњи дан. То је наредио цар Аркадије, а својом речитошћу препоручивао св. Јован Златоусти. о -

"- 27. (в. Стеван, архиђакон, први мученик за Христову веру; убили су га Јевреји у Јерусалиму 36. год. после рођ. Хр. Погинуо је као прави хришћанин, молећи се Богу: »Господе, не води им то у грех«. >

| 5

Позив наше жене, . - __У недавној прошлости врло се мала пажња поклањала васпитању и образовању наше женске омладине. Међу нашим мајкама мали је број, које знају читати и писати. Као прва учитељица у Сарајеву спомиње се Хаџи Стака Скендерова. Мис Аделина Ирби Енглескиња, видећи на каквом ниском ступњу културе стоји наш народ, отворила је завод у Сарајеву за сиромашне наше дјевојке, у коме су се осим школе приправљале и за домаћинство. По цијелој Босни и Херцеговини налазимо доцније њезине ученице као узор домаћице. 5 __Наши стари бринули су се само, да женско дијете спреме за добру " домаћицу, јер »не стоји кућа на земљи, него на жени«. Одгајали су их строго морално по оној: »да је дјевојка као срчали камен,« ријетко су је пуштали да се види, јер је »боља чувена, него виђена«, — него је са својом мајком ткала, везла, кухала и т. д: Нама су оставили богату тековину својих рукотворина, што су их сами уз свијећу преду, бојили су их, шарајући их по платну тако складно, симетрично, даих не само ми, _него много напреднији цијене и украшују њима најљепше хаљине и домове своје. Оне су нам оставиле у аманет домаће огњиште као олтар, који су сви чланови породице морали чувати као највећу светињу. Нама кћерима прилике за наобразбу биле су повољније. Осим основних школа отворене су још више дјевојачке и препарандије. У школама се много полагало на ручни рад, кућанство, те се нијесмо“ много удаљавали од домаћег васпитања, него се ишло упоредо с њим. Нашим кћерима отворили су се врата у свим школама средњим и вишим, Нагрнуло све и женско и мушко у школу, које се већином образују и васпитају по истом плану. Женска дјеца, оптерећена нау-

ком, приморана су да се удаљавају од домаћег посла. Ријетко се пружи |

прилика особито оним, које нијесу код својих кућа, да се припреме за дужност, која 'их очекује у животу. Њихово васпитање и настава није удешена, да у њима развије оне способности, које ће им требати кад буду жене, мајке и домаћице.

Васпитане једнако као мушкарци, многима је прва задаћа кад ступе у живот да се боре за равноправност, за политичка права, надајући се ваљда, да ће тиме користити народу. Својим васпитањем, удаљавајући се од домаћег огњишта, заборављају да је прави напредак народа у обновљењу породице и оплемењивању домаћег живота.

»Држава у којој је породица чврсто уређена, готова је за слободу, а непобедна је у борби против спољашњег непријатеља.«

Наши мушкарци синови су-оних жена, које не знадоше за други задатак, него да буду добре супруге и добре мајке, Долазећи у разна искушења, пролазећи кроз борбу, буру живота, идеалишу за оним мирним домаћим животом, кога им је усадила мајка њихова.

пебурои