Bratstvo
5
у избеглиштво не означава само несрећу и беду која је по– шла путем без циља и без наде. Ово избеглиштво одређује више апостолат нашег православља. Историчару који право разуме ток догађаја не може се изгубити из вида ова делатност. Тако кад се говори о укрштању утицаја византијских и западних приликом крсташких ратова, увек ће се повешто рећи и о значајним резултатима утицаја православне цркве на запад.
Ово тврдим на основу обавештења о религијозној активности руске православне цркве у Паризу и о њезиној привлачној сили међу Французима. Дакако, нема ту ни спомева о каквој званичној пропаганди, него је реч о индивидуалној. иницијативи. Руска православна црква, као и све друге православне цркве, никад се нису занимале превеликим мисионарским плановима као протестанти или католици. Православље се не бави прозелитизмом.
»Смерност и љубав нарочито карактеришу православне«, пише чувени богослов проф. Булгаков.#)
»Из овога произлазе чедност, искреност, једноставност, што је инкомпатибилно (неспојиво) са духом прозелитизма,
Православље не засипа сведочанствима; оно очарава и привлачи; оно је по себи средство делатности у свету«. И заиста, оно је најбољи метод да се развије идеја религије. Велики мислила ', философ Анри Бергсон, потврђује то у својој последњој књизи.
Руска колонија у Паризу довољно је јака бројем за овај рад. Осим неколико цркава постоји тамо један институт за хришћанску философију и православни богословски факултет са одабраним руским професорима; а то су: Булгаков, Иљин,. Берђајев, Флоровски и др. У изгледу је да ће се у скоро време одржавати предавања на француском језику. Ово привлачи на православни факултет многе студенте, који долазе у Париз ради студија; као и многе студенте других конфесија. Ови професори, достојни вечног сећања, много су допринели предавањима и угледом који уживају у овим установама. Тако и предавања професора И. Михалческу-а, професора богосл. факултета у Букурешту, као и личне дискусије, које је имао са разним маркантним личностима у Паризу, видно и у јакој мери су допринела да се западњаци
%) У делу: 17 Опеодох:е, Р. А!сап, Рамз 1932, р. 218.