Bratstvo

вјечанства. Настало би златно доба о коме сањаше Виртилије и други шесници дубоке старине. Тада неће бити мржње, нестаће злоба. „Вук ће боравити с јагњетом, и рис лежати с јаретом; теле и лавић... биће заједно и мало дијете водиће их" (Ив. 12. 6). Голтотеки Крст постаће застава народима и испунити се пророштво Језекиља: „ја ћу вас очистити од свијех нечистота... и даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас и иввадићу камено срце из тијела вашега (36, 25—26). Испуниће се Божје обећање пр. Осији : „Поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи... (2, 18), и оживотворити ријечи : да нестане гријеха, и да се очисти безакоње и доведе вјечна правда“ (Дан. 9, 24). Ша земљи ће завладати правда вјечна, правда Христова. Цвјетаће љубав, праштање и само пожртвовање, а свјетлосне зраке васкрелога Христа одбијаће лукаве замке сатане рушитеља и убити дух безбожника. Таме неће бити, већ само непролазна свјетлост Васкрситеља. Царство Божје успоставиће се и на земљи и засјати сјајем тросунчанот Божанства. Земља ће се испунити славом Господњом и „биће једно стадо и један пастир“ (ЈЕ. 10, 16) — Господ Исус Христос. 0, васкрели Господе ! Ти, Који си васкрсао Јаирову кћер и жалосну пратњу сина Наинске удовице претворио у радост: Који си четверодневног мртваца Јазара васкрсао из гроба: Који си опростио и Својим убицама и мучитељима ; вемилостиви Човјекољупче, Побједитељу гријеха и смрти им Владаоче живота, васкрени и наше душе, овесели срца наша. и пробуди у нама духа истине и љубави. Васкрсни и у нама и „брво нам притеци у помоћ и спаси нас. И даруј нам блатодатну силу Духа Твога Светога;... да би се очистили и исцијелили ; просвијетли и препородили. па да са анђелема. Твојима, подијелимо плодове ускршње радости. Дај нам окрепљења и душевног спасења, да се радосно братимо богатом истином Твога Васкрсења, уз побједни хришћански поздрав:

„Христос воскресе — Воистину вескресе !' Филип Поповић

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве [1 Архиепископа српског

·-3. Постанак манастира Хиландара

На улазу у Св. Гору, на месту званом Просфори, одавно је постојао манастир, са црквом св. Симеона Ботопримца. Пошто су гусари разорили манастир, црква је била напуштена. Игуман и братија Ватопеда потсетили су на њу преподобне оце, (св. Саву и Симеона) а они великодушно дадоше много злата за њено обновљење. Новац им је у изобиљу слао самодржац Стеван. Ускоро је црква била поправљена и величан“