Bratstvo

67 —

ствено украшена; подигнута, је висока тврђава, која, још и сада, постоји а око ње ограда са, палатама. Осим тога, моћни иноци учинили су много и за Ватопедску обитељ: проширили су и украсили живописом њену трпезу, сатрадили ћелије, засадили винограде и придодали јој метохе, или подворја, која. су измолили од тадашњег грчког владара, императора, Алексија, Антела, који ништа није могао одбити преподобним оцима. Не само стота, што се с њима налазио у сродничким везама, нето и зато, што се дивио њиховом монашком подвигу, |

Кад су временом разне потребе принудиле самог игумана, да иде у Цариград — да би посредовао у манастирским пословима а он се бојећи да му молба не успе, — братија, му тада саветова, да наговори блаженота Саву да иде место њега. Српски кнез-инок био је примљен у Цариграду од свога, приЈатеља. императора са великом чашћу. Његов младићски лик на све је оставио анђеоски утисак. Император га је распитивао оадрављу иначину живота његова оца, А Сава, испричавши све што је знао, изазива на двору опште дивљење. Цар је величао светога старца, који се уклонио од многих брига и изабрао блажени живот. Користећи се царском љубављу, Богомудри је изложио цару све што му је Ватопедска, обитељ заповедила; цар му испуни све молбе, обећавши да ће му осим тога. даровати све што га буде замолио. Тада Сава рече цару: „У Св. Гори налази се напуштени манастир звани Хиландар: ако твоје Величанство жели да учини услугу мени и моме оцу, даруј нам ту обитељ. Ми ћемо је пак у своје име предати Ватопеду, а тај ће наш дар пронети на далеко Милост твога, царства.“

Млади инок је молио са. стрепњом, као да сумња у успех. Но цар бодрећи га, рече: „Ја сам Ти већ претходно напоменуо, да ћу све што ме замолиш, дати Твојој светости.

И тако им цар дарова Хиландар са свима њетовим насељима и потврди дар својим црвеним потписом и хрисовуљом. Саву пак, почастивши мнотм поклонима, отпусти с љуСављу, а преподобном Симеону нашиса писмо о узајамном утврђењу мира између Орба и Грка, препоручивши се уједно његовим молитвама. Ватопедска, се братија обрадова, што су јој испуњене молбе. Сава похита своме оцу; старад је седео ћутке, не излазећи из своје ћелије од дана синовљевог отсуства. Но повратком његовим, као да се зорином светлошћу засјало срце његово и разведрила душа његова : он подиже преподобне своје руке к Богу и захваливши му, паде са сузама у загрљај сину. Сава му испоручи царски поздрав и писмо са поклонима у злату и изјави, да им је царском хрисовуљом поклоњен Хиландар. За све ово старац се захвали Богу. Сутрадан, преподобни Симеон дозва игумана и братију и пока» завши им хрисовуљу, преписа, Хилендар Ватопеду а сво злато које је цар послао, уступи на употребу обитељи, Такву су они љубав гајили према манастиру, претпостављајући да ће У њему завршити дане своје !