Bratstvo

== 164 —

Вавилону и Египту и да су га они, иако друге вере, послужили у свему што му је било потребно и дали му проводнике за даље путовање, и да, је посетио Синајску Гору и Горњи манастир у Јерусалиму. Од одлика Оветитељевих помиње се: да је просвећивао Отамбину: да је црквене учитеље породио духом и божанственим учењем ; да је народ учинио присним службеницима, Богу ; да је био отац и учитељ и гласовити проповедник Божијех речи ; да је ученицима био ум небесни; да је ваљаношћу све превазилазио; да. је одгурнуо јереси од Цркве Христове.

Од илустрације доба Његовог помиње се: да, је повратком у Отаџбину умирио стање у њој (династичке размирице); да, су Латини за време свог владања на Истоку у затвореној кули манастирској спалили (10 окт. 1261) 26 калуђера, манастира Зографа у Светој Гори.

Од историскиг елемената помиње се: да, је Српска црква била Митрополија, а, Св. Сава у њој Намесник : да је Његово тело лежећи у гробу Трнову није повредило, него да, је нађено цело („које ни гроб не иструле а ни земља уздржати не могазе"); дај су по отвору гробнице и подизању из ње Његовог неповређенсот тела од ботоноспа Атанасија настали дирљиви молитвени узвипи нарицања и топле сузе краља Владислава, п љегових пратилаца. ; да је побожни краљ Владислав претходио преносу Његовог тела и радосно певао ; да је исти са множином свештених служитеља положио Његово часно тело на, „богопримна" рамена. своја ; да су се у Трнову над гробницом Његовом а у Милешеви крај Његових светих моштију појавила, чуда ; да. је општенародно уведено велико празновање Преноса. Његових моштију у свима. епархијама и градовима ; да је Његово божанствено тело у Милешеви положено покрај тела преславних мученика! Сергија и Ваха (,„Преславни Сергије и Вахо... сијају се имајући божанствено тело Твоје, светитељу Саво, у цркви Христовој с њима положено").

Госп. Димитријевић предлаже да се укине слављење гнусног дела: СОинан-паше : спаљивања моштију Св. Саве на Врачару, које је празновање унесено чак и у календар православне српске цркве „јер је то слављење јавна повреда пијетета, што га тог дана тужно осећамо према великом Светитељу нашему, а да се обнови празновање дана Преноса, моштију Св. Саве из Трнова града у манастир Милешево, које је у старој српској цркви светковано 6 (19) маја, 2 доцније забачено. Тако би канонским путем вратили том празнику општецрквено и опште народно светковање.

Проналажењем и публиковањем Завалског рукописа, Службе Преноса моштију Оветог Саве из Трнова у Милешеву учени професор Димитријевић увелике задужио је Српство, а себи за живота подитао споменик аеље тегет.

Прото Љубо Влачић