Bratstvo

__ 109 =

народ се је побожно крепио, трапезу и амвсн целивао, и воштанице свеће припаљивао. После напорнота рада и искрене молитве, народ се је спонтано радовао и веселио, а највише стари и угледни домаћин Обро Цвјетковић. Његова давнашња жеља, да »Црквину« прекопа, и да види шта, се све скрива, под стољетним храстовима на »Црквини«, остварена, је, »Црквина« је окрчена и преколана, и у њој је нађена и откривена црква наша.

Неђо Цвјетковић, ктитор

Обро Цвјетковић био је најревноснији посетилац и најискренији молитвеник на »Црквини« старој. Побожно се кретао, палио свеће и љубио темеље некадањер храма. Свеће су трепериле и капале, и својим жутим, златним капљицама, окамењеним на камену хладном, још више су улепшавале и позлаћивале старе зидине храма светога. Тако је трепередо, и у молитви сагоревало и суве Обре Цвјетковића, мешале су се са капљицама свећа, које су још више учвршћивале и цементирале стари малтер црквених зидина. И у тим часовима, у души и срцу Обре Цвјетксвића, појави се жеља друга. Некада је желео да се »Црквина« прекопа, сада зажели да бе »Црквина« обнови, да се на »Црквини« подигне црква. да на њој часни крст заблиста, да са ње звоно одјекне, и да се у њој литургија врши. То сада постаде највећа жеља Обре Цвјетковића.