Bratstvo

= 160

викао у чаршији: „Ко је Турчин и права раја, затворите дућане и свако пушку у руке, а ако који нема барута и фишека, нека, оде у кршлу, гдје ће добити“.

На, то се сви накитише пушака и осталог оружја, али нико се није кренуо с мјеста; само се чула вика: „Нећемо та! Нећемо! Ипак је Хаџи-Лоји пошло за руком, да муслимане одведе у конак, гдје су тражили смену чиновника Османлија. Пљеваљски муфтија у Сарајеву за слогу муслимана им праславних Срба

Са новим војним командантом, Хафизпашом дошао је у Сарајево и чувени пљеваљски муфтија, Мехмед Вехби ефендија Шемсекадић, који је својим ватреним говорима одушевљавао муслимане за, отпор аустроутарској војсци, што им је била, и дужност по корану. Он се затим из Сарајева, вратио у Пљевље а ишао је и до Новог Пазара скупљајући доброРољце. (а организованим добровољачким четама дошао је шљеваљски муфтија до Гласинца, гдје их је оставио да га, чекају, а он је са десет хришћана, из Пљеваља, дошао у Сарајево, гдје су га дочекали као спасиоца. Том је приликом рекао, да. вјерује у побједу над Швабом и позвао је православне Србе да. се сложно са муслиманима одупру уласку аустроугарске војске. А дао је видног доказа своје жеље за, слогом са Србима тиме, што је загрлио Петракија (Петровића). Пошто је организовао чете у Сарајеву иупутио из на Зеницу и Травник, он је са својим четама отишао у Тузлу (одакле се сјајно борио и нанио велике губитке аустроугарској војсци).

Пљеваљски муфтија и аге Сарајлије

Послије одласка пљеваљскот муфтије у Тузлу одоше ате и бегови из Сарајева на своја добра, гдје су се крили, а кад то видјеше војници, и они се разбјегоше кријући се по шумама. Дознавши за то бјегство, пљеваљски муфтија лослао је у Сарајево оваку телеграфску поруку: „Чујете ли ате Сарајлије и и сви други, ја сам вам швабу добро дочекао и вратио га од Тузле до Брчког а једна ми је војска код Маглаја, тдје ћу швабу дочекати. Но чујете ли аге Сарајлије, кунем вам се вјером и кораном, ако ли ми невјеру учините, живе ћу вас одерати“.

Хафизпаша и сарајевски муслимани

Када су побуњени муслимани у Сарајеву тражили да се отпусте османлијски чиновници, Хафизпаша је, љут збот тога, 27 јула отишао из Сарајева, али су га Сарајлије ститли на Буловима и вратили у Сарајево. Са Хафизпашом било је