Bratstvo

| и

| — 169. =

депутација сарајевских муслимана изјавила, генералу Филиповићу, да може ући у Сарајево без боја. Али устаници вод вођством Мухамеда еф. Хаџи-Јамаковића нијесу хтјели предати Сарајево без боја. Зато су многи вјеровали, да је депутација сарајевских муслимана имала намјеру да завара, тенерала Филиповића. Пошто је пак било Сарајево заузето, војни пријеки суд осудио је на смрт д-рицу муслимана, као коловође устанка. Смртна казна, је извршена, На губилиште је први изведен Мухамед еф. Хаџи-Јамаковић, који је био стварни вођа устанка. Друга је жртва био Абдулах еф. Каукчија. (Хами-Јамаковић био је шејх и мудерис Гази-Хусревбетове џамије, а Каукчија имам те џамије, обојица угледни и упливни муслимански свештеници).

Прослава хиљадугодишњице слевенских апостола Кирила и Методија

Мјесеца. априла. 1855 био је врло важан случај, који не можемо пропустити а да га не прибиљежимо. Као што је цијело оловенство славило хиљадугодишњицу словенских апостола Кирила и Методија, тако исто и ми овдје, у Сарајеву, прослависмо на најсвечанији начин у храму Рождества, Богородице у присуству мнотог народа 6 априла 1885 год

4.

Остгена дабробосанског митрополита Саве Кссановића

14 јуни 1885 био је за нас Србе у Босни несретан дан, јер је тога дана наш дични митрополит Сава Косановић извијестио нашу општину, да је поднио оставку вселенскесме патријарху царитрадскоме Јоакиму ТУ. Када је објављено народу, да је општељубљени митрополит Саво дао оставку, одмах се скупио у ванредну сједницу и то 16 јуна 1885. У овој сједници било је ријешено, да се телетрафично умоли вселенски патријарх, да не уважи оставку митрополита, Саве. — 'Телеграм би одмах састављен и потписаше се на њега сто и седамдесет најодличнијих грађана. Но када, однесоше телеграм, да се телеграфира, земаљска влада није допустила назвавши то револуционарнијем дјелом.

12 јула 1885 дође одговор од вееленског патријарха, и у истоме наводи, да не може уважити оставку митрополита, Саве и да такав човјек треба да је на кормилу Дабробосанске цркве. На ову је епистолију одговорио митрополит Саво телеграфично укратко ово: да он по жељи патријарховој још неко вријеме остаје на управи Дабробосанске цркве.

Пошто су неке њемачке и српске новине износиле лажи, да митрополит Сава није у народу омиљен, то се овдашњи грађани нађоше побуђени, да даду изјаву у „Сарајевском листу и да те пусте измишљотине побију пи тако 14 јула 1885 доиста дадоше изјаву, у којој су изја-