Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

ако ти допустиш, послати онамо где му је место, у краљеву ризницу !

— Учини тако мајко игуманијо — рече Марија и саже главу, јер је осећала да јој обраве обузима пламен стида. Талас беснила запљусну у њеним грудима. Она је хтела да запањи калуђерице својом великодушношћу, а уместо тога њен ће појас носити Душанова жена, и уместо благодарности добила је добру лекцију од ове бабе...

Али Марија Дечансковица умела је, као што смо видели, да влада собом и својим осећањима, п она се опет претвори у екрушену искушеницу, и кад игуманија устаде, и кад се све сестре опет постројише у две врсте, и певајући псалме изађоше из трпезарије у двориште, па се право упутише цркви, она је такође скрстила руке на своја испупчена прса и ишла је поред игуманије погнуте главе, у којој се сада вртело само једно питање:

— Ко је та игуманијаг Каква је то женаг Она је њу знала док је била кнегиња Калиопа, али површно као и сетале властеоке.. .. Она сада мора темељно проучити њен карактер нарочито њене слабе стране... То ће бити мучно у овој кући, у којој се само гледају и у којој се не сме ни говорити, Али ипак стрпљења. Савнаће она све што јој треба.

Из ових мисли трже је игуманија, која викну сестру Полихронију па јој рече:

— Наша висока гошћа п њене владике морају бити и сувише уморне да би већ данас могле одстојати цело бденије. Одведи их у њихове клети, увери се да ли имају све што им треба, па онда дођи у цркву.

— Ми молимо — рече Малија — да нас ни од бденија

не одбијате.

— Ко хоће да у овој светој обитељи живи — рече Теодовија сухо — тај мора пре свега да се научи слушати. Како хоћете да сутра пораните на јутрење, ако пссле данашњега уморног пута не легнете раније да се одморите 2 п не чекајући одговора остави краљицу и њене владике пред црквеним вратима па уђе унутра.

Да, да, краљице Маријо, дође време да и ти почнеш учити да се неком покораваш... У осталсм баба има право. Видиш да се. једва држиш на ногама, а и твоје владике

160