Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Нису дуго јахали а већ угледаше Душанове оклопнике распоређене око града. Челник Оливер ободе свога коња па изађе Душану у сретање, и кад га стиже стаде му јављати да је стари краљ у граду, да није хтео ни њега самога пустити у град, али да градска посада није ништа покушавала противу његових људи,

Душан се мало намршти али не рече речи.

Кад се попео до под вам град, он викну Вратка и Војихну па им рече:

— Увмите и Хрељу и господу жупане, па уђите у град и јавите високом му краљевству да сам дошао да му целивам десницу и да га замолим за његове заповести.

Старци се поклонише па одјездише право пред капију горњега града. Јекну једна труба с града, наста кратак разе говор између стражара п старих велмужа, и ове одмах пустише у град.

Душан стаде осматрати цео положај града као да га није толико пута до сада видео. И ако су му велики (горњи) и доњи град (мали град, или како се данас зове „мала Калеја“) били у непрекидној вези нарочитим путем, који их је везивао, ипак су те две тврдиње биле удаљене једна од друге за три четврти часа хода. Испод мале Калеје, дуж мале реке, из које доцније постаје Неродимка, (онда се сигурно још звала Порсдимка) беше тада мала варош или како се онда звало „подграђе“. У средини малога града беше јак извор воде, с кога ве п горњи град снабдевао водом за пиће.

Душан погледа још у планине, које с три стране опкољаваху ова два града, па онда викну:

— Гргуре ! =

— Заповедај Господару !

Ти ћеш одмах распоредити твоје људе од уласка у горњи град па до мале реке и подграђа ! — За тим се Душан окрете Вукашину. — А ти ћеш е твојим људима заузети десно од горњега града све до планине. Ни један ни други немојте ништа, предузимати док вам ја лично не наредим пли док не добијете моју писмену наредбу ! |

Гргур оде одмах да изврши заповест, а Вукашин притера коња до Душановог па га шапатом упита:

184