Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Што е мрчиш када коват нећеш» Зашто распоређујеш војеку кад нећеш да отимаш град !

— То cy — рече Душан тихо — само потребне мере опрезности. Ако нам не затребају у толико боље. У осталом војска се у овако збијеним гомилама не може ни одморити како ваља. Већ и због тога ваља је распоредити на већем простору. — Немој, Душане, ићи сам у град.

— Не брини ти за мене. Уради ти што вам ти наредио !

— Пази да се не кајеш, Душане! Ко неће да буде чекић, биће наковањ! — рече Вукашин срдито, па ободе коња и оде да изврши заповест.

· Док се око града распоређивала Душанова војска, дотле старце велмуже уведоше у краљеву ложницу у горњем граду.

Дечански је саломљен од физичких и душевних потреса, које је претрпео у последње дане, пао у постељу, није хтео ни да једе ни да пије, није хтео никога да прими, чак ни заповедника, градске посаде, који је хтео да му јави за долазак Оливеров са Душановим оклопницима. Он је само јечао као тешко рањен човек, који се бори е душом.

Али сада, кад му слуге пријавише његове старе пријатеље и другове још из детињства, краљ се трже из свога заноса, подиже ојађену главу и наслони је на десни лакат па рече: „Пуштајте моје верне слуге“.

· Старци уђоше и поклонише се дубоко пред краљем.

— Ег Зар вас победилац од Струме и Породимље није све исекао као репу 2

— Душан нам је својеручно скинуо узе којима нав краљица Марија беше везала, када је и високо ти краљевство затворила само да може урадити што је она хтела — рече Вратко. |

— Шта говориш човече 2 Хоће, хоће то силни млади краљ, хоће да изиграва великодушије, нарочито вада када се не боји више ни мене слепца, ни ваб старих богаља. Али се зато сигурно добро наплатио са својом маћехом, с мојом благоверном и христољубивом супругомг Њу је сигурно везао коњима на репове, па ју је живу растргао 2 ;

— Њу је — узе реч стари Војихна — хтела раздражена, светина да растргне, али ју је спавао Душан; њу смо ми сви,

185