Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

велико веће високог ти краљевства, хтели да судимо ва смрт али је не даде Душан јер, вели, миропомававику ке мсже судити људеки суд, него само један Бог, јер је, вели, сна јеш краљица док је жив наш краљи Господар Стеван Урош III. До његове заповести, п да би краљицу сачувао од побескеле руље, он ју је послао у манастир Св. Ваведенија.

Дечански ћути и нешто дубоко мисли, па онда са страхом упита:

— А моја сирота дечица 2... Већ Душици неће ваљда ништа учинити, она му је O сестра, али мој јадни Синиша, моја јадна Теодора..

— Душан — стаде говорити Хреља — не гради никакве разлике између твоје деце. Он их је све прихватио и по своме верном витезу Палману послао у Сврчин док он не прими заповест свога и њиховога узвишеног родитеља.

Две сузе скотрљаше се низ бледе и болом изоране образе Стевана Дечанског, али не прође дуго, а он седе у постељи, па опет љутито рече:

— Кад би Душан хтео да ради као што само говори пред светом, он не би слао за мном у потеру своје оклопнике... Он и не слути да сам ја само зато побегао из Породимље да њему уштедим самртни грех оцеубиства. За мене бисто пута било боље да вам погинуо на Породимљи; али какав би он после био Краљ српским и помореким земљама да је укаљао руке крвљу свога рођеног оца2 Ето зашто сам бегао као дивљач пред ловцима, ето зашто Душан треба да олагодари моме брзом коњу, што још није постао оцеубица! и Дечански се опет сруши у постељу.

_—- Светла круно — узе реч Храдомил — веруј мени, верном слуви п твоме и твога родитеља, да Душан није за тобом послао своје оклопнике да теби какво зло учине, него да те од злих људи бране...

— Од каквих злих и Гусара у мојој држави нема више .

— "Ата има злих људи међу самим Душановим присталицама, који не могу да сачекају да Душан постане прави краљ, и он их добро знаде, он тебе од њих хоће да чува.

Дечански се опет придиже на постељи па зачуђено упита:

186