Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Зар и ти престарели Храдомиле2 Зар си ме и ти напустио и прешао на Душанову страну г Зар је он тако брво успео да придобије ва се чак и најстарију најсилнију властелу, моје другове још из детињства, једине пријатеље целога ојађеног живота мог, једину потпору моје жалосне старости 2

— Напротив, светла круно—- узе опет реч кнез Вратко — Душан не само што није покушавао да нас придобије на своју страну, него нам је свима заповедио да се вратимо теби, и да сваки вршимо службу коју ви нам ти е Богом поверио и ми ето дођосмо, и не дођосмо сами, него доведосмо и твоју војску, која нам је претекла после крваве битке на ПороTIM BH.

— А где вам је војекаг — упита краљ промуклим гласом.

— Ено је пред градом.

— А што не улази у градР

—- Ући ће, чим се ми њој вратимо, а ми ћемо се одмах вратити чим високо ти краљевство одобри да Душан дође да ти пољуби десницу, а да од тебе испроси опроштај ва оно што ве догодило, и зашто он није крив. Ми смо у овом тренутку не само твоје верне слуге него и Душанови поклисари да за њега испросимо ту милост од високога ти краљевства.

— Јели Душан сам с вама дошао, или са својом војском г

— С војском.

Дечански се грохотом насмеја, али тако горко, да се свима присутнима најежи кожа. |

— Ха, ха, ха! Матора децо! Зар ви не видите да се Душан руга и вама и мениг

— Не, живога ми Бога —- стаде се клети стари кнез Вратко — Ја сам уверен да он поштено мисли !

— И ми сви! — гракнуше сви у глас.

— Добро — рече краљ — одмах ћемо видети ко боље познаје Душана, ја или ви. Ти Хреља иди сам пред град па кажи Душану овај мој одговор : Ако је он одиста дошао само зато да измоли од оца опроштај за: ово што се догодило и ва што смо обојица криви, онда нека најпре пусти моју војску у град, па онда нека дође сам самцит к мени. Нека не доводи у град ни једнога од својих бунтовника. Ви остали останите у граду, па прихватите своје људе и распоредите их за од-

181