Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj
брану града и горњег п доњег, али видећете да Душан неће пристати на овај мој услов ! |
— Хоће! — рекоше еви старци у глас, па изађоше из краљеве ложнице, а Дечански паде ничице на своја узглавља.
да четврт часа Хреља је био пред Душансм.
— Је: ли здрав мој отац — беше прво његово пштање.
— Здрав је, али је саломљен несрећом која се срушила на његову седу главу. |
Душан обори главу на прса па само дубоко уздахну.
= Рекосте ли му моју молбу 2
— Рекосмо ево краљевог одговора: Ако се Душан искрено каје, и ако одиста долази оцу као добар син, онда нека прво пусти у град све краљеве људе, па онда нека му дође, али сам ! .
Душан mn нехотице се трже, поћута мало па онда окрете коња према својим четама, које за њим стајаху у густим колонама, па викну колико га грло доноен :
— Хиљадници и сатници ! Отворите широк пут да њиме прође војска високог му краљевства у град.
Кад је ова заповест извршена, Душан се само окрете Хрељи па рече:
— Води ваше људе !
Између два зида Душанове пешадије лаких стрелаца стаде да пролази остатак Дечанскове војске.
Још не беше последња колона настала на мест преко кога се улазило у горњи град, а е десног крила опсадне војске дојури Вукашин и заустави свога захуктаног коња поред самог Душана.
— Шта то радиш Стеване 2
— Оно што ми наређује и срце и разум.
— Зар ц разум
Душан на то пштање не одговори ништа, него само пружи десну руку па њоме показа Вукашину најпре колоне старога краља, па своје и оне које беху већ распоређене од планине до подграђа на малој реци.
Погледа и Вукашин и виде да је војска младога краља четири пута многобројнија од оне што уђе у град. |
— То значи да си се одлучио на још једну борбу = упита Вукашин,
188