Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ва женом, кад се помеша путено са њом, то јепрељтба, коју Господ забрањује речима: „не прељуби“, Ако ожењен човек или удата жена хоће да приступи богумилској пркви, морали су најпре развести свој брак. Било је странака у босанској верп, које су допуштале женидбу „ако се супрузи одлуче чпсто жпвети" јер су само путеност осуђивали. Алп било је и такових Богумила, који су сваку женидбу називали „блудништвом“ ако муж и жена не живе у девичанеству. Богумили су се и у храни уздржавали од свакога меса и свакога јела животињских твари „јер свако је месо дело злог начела, јер ЈЕ путеним прилегом, и зато јенечист о“. Зато они нису јели ни меса, ни сира, ни јаја, ништа што је од крви потекло.

Кршћанин је кидао све своје породичне везе као п везе с иноверцима; хранио се само биљном храном. Од животиња је смео јести само рибу, од зачина само уље, јер им маст и масло беху забрањени. Махом је живео од хлеба и сочива, а пио је само воду, и ако Богумилима не беше забрањено пити вино. Носио је црне хаљине без икаквих украса, а испод хаљине око паса ону вунену врпцу, коју носи сваки Богумил. Понашали су се скромно и чедно. Нису трговали само ва то, да не би сла гали, него ву били сви рукоделци, хаљинари, обућари, дрводеље ит. д. Били су врло чисти, умерени у јелу п пићу, не идуукрчме ни на Rake забаве. Они никада не кажу

„одиста“ или „заиста", јер им чак и то изгледа као заклетва. На питање одговарају само „да“ или „не“. За сваким богумилским ручком било је ломљењенли олагослов хлеба“. Када приступе столу најпре очитају стојећи молитву, па онда најстарији међу њима обићно Кршћанин, држи један или више хлебова и говори „Милост господина нашер Исува Креста буди с нама свима“, па онда ломе хлеб и деле га свима. Овај се хлеб звао „хлеб свете молитве“ или „хлеб од Бога“ и сваки верник гледао је да га има. Где је било више Кршћана имали су га сваког дана. Где их је било мало, или су се због гоњења морали крити, онда су њихови изасланици

95