Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

и коњем, за равбој владичтаски кад нско одведе упастелинку, за тронсверу ратне пљачке. Алш већ од времена краља Драгутина почиње и све више заступају краља у суђењу владалци двора краљева. За остале кривице по жупама судили су најпре жупани, па онда севасти. Само наши приморски градови пмају од вајкада своје нарочите судије којесу бирали сваке године, као што п данас чине. Сељацима, пастирима и робовима судили су и суде п данас њихови г0сподари: Властела, епископи, манастири, старешине појединих катуна, појединих пастиреких села. Ко није задовољан пресудом свога господара, може да се жалш краљу. Парбе међу клирицима као п оне између мужа TI жене, пресуђује еплекоп, а противу његове пресуде ссуђени може да се жали архиепископу. Тек од краља Мипутина па овамо почињу се заводити нарочите судије, одређен је један од владалаца у краљевском двору да буде дворски судија, али, као што види високо TH краљевство, судија има још мало у богоданој ти држави !

Душан је дуго замишљено ћутао па онда рече:

— Шре свега налазим да треба покупити п средити оно мало законских одредаба, које се налазе растурене у повељама мојих прародитеља и мог блаженоупскојеног оца, у једну књигу, од које би сваки судија и сваки номик могао себи направити препис, па да сваки може наћи оно што му ватреба !

Ове речи дарнуше у живац његове слушаоце. Судије пи номини у један глас повикаше :

— То би била права ерећа за нас !

— А п мени би лакше било да видим да ли није која одредба застарела, да ли није потребно изменити, је или допунити, молим мога великог логотета да прибележи ову потребу.

Јанићије дохвати са стола краљевог парче пергамента, дивит пи писаљку п поче писати,

Душан настави:

— Налазим да суђење ваља одузети од жупаша пи од свију световних господара, па га предати нарочитим судијама. Да ли треба одузети и суђење од манастира

|16