Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

у којима. има довољно учених људи, то ми ваља још проучити са господином православне цркве наше. Али за световне господаре ја сам већ сада на чисто: Они не треба да суде, него само да управљају, а свака жупа треба да добије свог нарочитог судију, који ће не само живети на средокраћи свију жупљана, него треба да путује чешће по гвојој жупи, да му се сваки спромашак може потужити за срак) зло и сваку неправду !

— Бог те поживео за то, Господару ! — није могао Гуњен да издржи него упаде краљу у реч.

— Био бих најсретнији човек да у свима нашим градовима могу завести онакво зуђењг какво је у нашем главном граду Котору и по пругим нашим приморским градовима, али би то за наше грађане овамо било још сувише рано, а што је главно, још немају одакле бирати себи судије, а камо ли сваке године друге. Ту је и главна сметња што не могу одмах завести вудије у свима жупама и у свима градовима, него само у онима, у којима ја и велики логотет нађемо подесних људи. Али тако велико предузеће не може се извршити за годину и две дана. Главно је да се на њему почне одмах озбиљно радити. Радо бих чуо ваше мишљење како да дођемо до потребног броја добрих судија 2

Овде узе реч судија Богдан и предложи да краљ нареди свима манастирима да сваки избере међу својим дијацима по једног и двојицу најотреситијих и најписменијих, па да њих нарочито спрема за судије.

— Из каквих књига 2 — упита краљ. Овај се збуни па рече: |

— Па, Господару, имамо номоканон Св, Саве, па ћемо ето имати, Бог те поживео и збирку наших законских одредаба — и Богдан вастаде али му прискочи у помоћ Никола који рече:

— У нас, у Призрену суде по световним парбама, по закону побожног и христољубивог цара Јустинијана. У томе закону има све што треба за вемљорадњу, за куповину и продају, ва оставе, за прћије удавача, ва браколомство. JIE