Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

те:

Богавчић и Сума — рече Рагузански бискуц, коме се већ учини да се он сувише за једног Дубровчанина упушта у интриге свога колсге противу „гусподина му Краља“.

— Знам и њих. То су две усијане главе, које је лако повести куда човек хоће. И они могу бити врло ко“ рисни.

У тај мех уђе један од придворних фратара Гиљомових, поклони се пред бискупом до земље, па рече своме господину :

— Тројица од рашке господо, војвода Богоје и властели Димитрије Сума и Мрдеша Богавчић овога чава стигоше из Скадра и моле ва част, да учинс своје подворење Вашој Еминснцији.

— Lupus in fabula — рсчо Гиљом па устаде.

Петар Рагуванески со чисто уплаши па рсче фратру :

— Ја се надам, да ти ниси казао тој рашкој госпо ди ко је сада код Њ. Еминесндије 2

Фратар се само фино оемехну, па рече :

_— Еминснтисиме, ја сам сувише одавна у придворпој елужби, да бих могао такву погрешку учинити.

_— Уведи рашку господу у дворану нашсга капи“ тола, па их замоли, да ме неколико трснутака причекају.

Петар Рагузански такође устаде, па прилично вбу“ њено поче:

— Ја се надам, брате у Христу, да ти нећош рђаво равумети моје питање, упућено твомо придворномо фратру, да нећсш посумњати у моју ПИ службу св. Оду Папи и нашој свотој цркви.

— Боже ме сачувај. — прекиде га Та ом. — онам ја сувише добро; да јо-ваша мала република тало рећи

васал рашкога краља, да Дубровник поглавито живи од своје трговине са српским земљама, и да ти као ду-

бровамки бискуп не можеш бити умсшен ви у какав посао, који је наперен противу краља С тована, Уроша IV. Ни ја сам не знам, да ли ће у отлито моћи бити што од овога, што ја смишљам, али блло чега или пе, твоја Еминенција може са чистом савешћу прати рупе од сва“ кор мога посла, јер одиста це знала шишта о њему. = и

173