Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

врло пријатсљеки CCMCJAK обасја глатко избријацо и добро угојско лице барскога, бнекупа.

= Лако је моја галија спремна за полазак, да ме Врати у Дубровник, а не би добро било, да ме та господа виде при изласку ив твога двсра...

— Овуда, Еминентисимс, — допуни иљом ње гову реченицу =— кров нашу скромну библиотеку, па ош сићи право на обалу морску. Хвала ти, орате, за твоју љубавну нсесту и моли се Богу за мене грешнога !

Браћа се шељубише, и један другога - испрати до бтепсница, затим се Гиљом журно врати у своју собу, па само рече „кукавица“

да тим је барски бескуп обукао своју парадну

такнтију од љубичасте свиле, метнуо око врата е прста дебео влатан ланац, о коме је висио велики злетен крст с распећсм Христовим од слонове кости, бацио је преко рамена богат плашт од љубичасте свиле, који је на прсима везао широким свилскем тракама пстога цвета, узе са стола малу капицу од љубичасте кадифг, те обриЈако теме своје покри њоме, за тим лохвети из једке скриње свој црни шештр е огремним ободом, над којим ослто добсо злетан гајтан, о коме је прско обода висила мела златна кићанка, па тај шешир немести себи на леђа, привевавши га његовим златним подбрадницима. Сада окрсто на свом деском кажитрету свој велики прстен, тако да се добро види грдко велики драгоцени камен па њему, узе те навуче на леву руку једну рукевицу од љубичасте свиле, а у десну руку узе своју високу окскупску пелицу, на којој беше држаља од слонове кости, па кад је тако довршио своју опрему, си достојанственим кораком уђе у своју пворницу, а за њим се вуче роп његовог огртача ва читав лакат.

Наши, позваници који беху у дворници, пођипаше ба столица, на којима су седели, и на којима беху високи наслони од изрецкеног дрвета, па пођоше бискупу па сусирест.

— Хваљец Исус !— рече препредени Богоје и приђе Гигомовој руци,

114