Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

мисао: да целоме хришћапетву пема спаса пп мира на вемљи, док се цело не врати у крило једне Христове цркве, под духовну управу св. оца Папе, једине наследника Христовог на земљи.

— Свнови моји у Христу — рече Гиљом на то Сам Господ Бог проговара из вас. И да нема отровано патарснске јереси, која одиста прети, да затре цео род људски п да овај рај на земљи претвори у посшчану плустињу, на којој ни биље неће расти, сама борба пзмеђу правоелавне п католичке дркве води у пропаст, п доиста семо онај, који успе да поврати јединство у Христовој цркви, биће спаеплац мира, среће и задовољства на земљи.

— Ми смо веровалљ, да ће Душан бити такав краљ - — настави Богоје — не само зато, што смо мислили да је добар и учен Хришћанин, него и ва то што он најбоље зна, да је тек краљсвеки венац, који је св. Отац Папа дао његовом претку Стевану Шрвовецчаном, направио од наших малих и крвно завађених жупа једну и снажну краљевину, која је бпла кадра, да од царевине византијске отме толике богате земље. Надели смо се да ће он, чим се крунише тим венцем, који нам је дао св. Отац Папа, осетити свој високи позив, да нас под њим одведе чак у Дариград, да у њему укине сваки расцеп у“ Христовој цркви, да обнови њено јединство, п да 52служи и царски венад од св. Ода Папе. За то смо ми сви, п велика и мала властела евих наших земаља, листом пристали уз младога противу старога краља пл борили смо ее пи дан и ноћ докле Душана нисмо крунисали за краља у Сврчину. На нашу велику несрећу још ва време крунисања савнадссмо, да Душанови људи, овамо у Приморју, нападају ла католичке свештенике, затв рају њихове дркве, плачкају њихове манастире. По ражени овим гласом, ми смо још код цркве на Главици, и одмах чим сиђосмо у краљеве дворс распитивали све наше вемљаке, који су се онде десили, да ли тај глас моске бити истинит, и они лам не само то потврдише, него да су из уста самога Душона чули и ову страшну реч „Као што је Немања истребио из своје државе све

a (4

176