Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Богумиле, тако ћу ја из богодапог ми краљевства пс=

требити католичку јерес". Све наше уздање у Душана“

срушило се у час. То нас је тако поразило...

— Да нисте хтели ни да ручате за софром тако реврожког краља, жего одмах креиусте сваки своме дому — допуни бискуп снуждено.,

Она тројица само се зачуђено тледаху и размишљаху, како је он чак у Бару сазнао, што нико у самом Сврчину није ни приметио. „Сила од човека" помивлитше сва тројица.

— На моју п свете цркве велику жалост — настави Гиљом, као да није приметио њихово чуђење — то што сте чули у Сврчину, горка је истина. Душан је већ отпочео да гони нашу веру. Никог мањег до архислископа Данлла послао је, да ми каже његову страшну поруку. „Ако пи један једини православни човек пређе у калтопичку веру, да мени неће помоћи ни св. Отац Папа, ни мој пријатељ краљ франачки Филип“. Ако ми не верујете, ено га Данило Џ. још у Будви. Он је истина ваблудела овца Христова, алл старац је поштен човек, оп ће вам те рсчи Душанове потврдити, јер ми их је пред сведоцима казао, и ја сам још јуче послао свог човека у св. Столицу са књигом св. Оцу Папи, да га известим 0 великој опасности, која грози нашој светој пркви од Душана.

— Да, грдне несреће, браћо — рече Димитрије, који је дотле ћутао, ударивши се руком по колену, и гледајући чав у Богоја, час у Мрдешу — како се преварлсмо у Душану !

— Да, црне исблагодарности једнога краља — нађе и Мрдеша да треба нешто да каже — према ономе, коме је Бог дао да поклања п да одузима крупе свима краљевима, ! |

— Мене ни мало не изненађује та неблагодар ос Душанова — рече бискуп, па дода полако реч по реч: Како ће онај бити захвалан ва милост указану његовом прадеду, који није захвалан нтонима, што су њему лично

учинили највеће услуте !

Цар Дутан 1, 12 | 77

ан =