Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Није опе њима, него његов синовац, мислим да му је име Ђорђе. |

— Да, то је сатник Гворг. Онда значи да је свега око стотину оклопника остало у Дратошти го

— Богме их ја нисам бројао. -

— A какав је пут од Драгоште довде '- :

— Нема га никако војводо. И кад је суво време није пут Бог зна какав, % сад од ове поплаве, која досвеске коњима до колена а местимице до трбуха, нигде се по не види пут, и ко није по оваквом времену често овуда пролазио да се управља по појединим велима и шумарцима који вире из воде, тај не може маћи.

— Јеси ли ти ударио поред Великог Блатишта 2

— Ваљда сам на главу пао да тамо окренем 2 Тамо сада и највећем коњу једва вире ноздрве из блата, а ако коњаник не зна поједине плићаке да скаче с једнога на други, или ако се при том скакању 6 једне подводне хумке на другу оклизне коњ, ни он ни његов јахач неће више видети бела дана, него ће се удавити у житкоме блату.

— Шта говориш човече 2 А мени се чини, да се кроз красовску шуму може лепо обићи цело Велико Блатупите 2

— Може, али само одовуд идући, ако се човек всро као кова по втењу лево од Орловца, јер се ни одовуд не може на коњу доћи до Кравова п његове шуме. Зато вам ја па Драгоште окренуо лево, па обилазећи 003 трага сво једва стигох до Орловца !

У томе тренутку ватрештало трубе не вамо у дво“ рпшту него и изван греда, наста велика грај ај ја, пз које св само чуло;

_- Миога лита војводи Богоју !

— Живео Мрдеша Богавчић |

— У добри час! — рече Војвода па весело скочи на ноге, дочела своју и 6 клипа, па рекавши Радовану да га па — журним корацима изађе у двориште.

Миловчић се нађе у чуду. Да ли да чека или HOD Провори на кљети беху високо под таваном, а па њима

~

= 195

У 1