Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj
— Није опе њима, него његов синовац, мислим да му је име Ђорђе. |
— Да, то је сатник Гворг. Онда значи да је свега око стотину оклопника остало у Дратошти го
— Богме их ја нисам бројао. -
— A какав је пут од Драгоште довде '- :
— Нема га никако војводо. И кад је суво време није пут Бог зна какав, % сад од ове поплаве, која досвеске коњима до колена а местимице до трбуха, нигде се по не види пут, и ко није по оваквом времену често овуда пролазио да се управља по појединим велима и шумарцима који вире из воде, тај не може маћи.
— Јеси ли ти ударио поред Великог Блатишта 2
— Ваљда сам на главу пао да тамо окренем 2 Тамо сада и највећем коњу једва вире ноздрве из блата, а ако коњаник не зна поједине плићаке да скаче с једнога на други, или ако се при том скакању 6 једне подводне хумке на другу оклизне коњ, ни он ни његов јахач неће више видети бела дана, него ће се удавити у житкоме блату.
— Шта говориш човече 2 А мени се чини, да се кроз красовску шуму може лепо обићи цело Велико Блатупите 2
— Може, али само одовуд идући, ако се човек всро као кова по втењу лево од Орловца, јер се ни одовуд не може на коњу доћи до Кравова п његове шуме. Зато вам ја па Драгоште окренуо лево, па обилазећи 003 трага сво једва стигох до Орловца !
У томе тренутку ватрештало трубе не вамо у дво“ рпшту него и изван греда, наста велика грај ај ја, пз које св само чуло;
_- Миога лита војводи Богоју !
— Живео Мрдеша Богавчић |
— У добри час! — рече Војвода па весело скочи на ноге, дочела своју и 6 клипа, па рекавши Радовану да га па — журним корацима изађе у двориште.
Миловчић се нађе у чуду. Да ли да чека или HOD Провори на кљети беху високо под таваном, а па њима
~
= 195
У 1